Neefikasna javna uprava i dalje je rak rana bh. društva. Njena reforma je još na čekanju. Nije smanjen ogroman birokratski aparat, niti su u potpunosti promijenjene komplikovane administrativne procedure. Među entitetima nema dogovora ni o ovom pitanju, zbog čega, između ostalog, strani donatori povlače milione maraka sredstava namijenjenih reformi javne uprave u Bosni i Hercegovini.

Od šaltera do šaltera. Od kancelarije do kancelarije. I tako u krug. Za većinu građana u Bosni i Hercegovini ovako izgleda procedura za pribavljanje različitih dokumenata.

“Završavala sam papire da predam za penziju. Otišla sam u PIO da predam, pa su me onda poslali ovdje da povadim dokumentaciju koja mi fali…
Sad idem u matični ured pa se opet vraćam… Šta ću, moram tako”, kaže jedna naša sugrađanka.

Reforma javne uprave godinama je jedan od prioritetnih zadataka koji Evropska unija postavlja bh. vlastima. U Fondu za reformu javne uprave kažu da ima pomaka kroz implementaciju 26 projekata. No, ključni strateški okvir nedostaje. Zbog toga se i na dnevnom redu Upravnog odbora Fonda za reformu javne uprave našao i Prijedlog odluke o davanju saglasnosti za povrat neutrošenih sredstava Švedskoj i Danskoj. Riječ je o pet miliona maraka.

“Već godinu i po dana čekamo da Vlada Republike Srpske usvoji strateški okvir za reformu javne uprave, kao jedan od uslova da bi donatori dali sredstva, i mnogo više sredstava nego do sada. Ali oni traže jednostavnu politiku zasnovanu na dokazima, ne na ispraznoj retorici ili na nečemu što često slušamo od političkih lidera”, kaže koordinator za reformu javne uprave u BiH Dragan Ćuzulan.

Ćuzulan, kao posljednji primjer, navodi odluku Vlade Republike Srpske da za projekat E-beba izdvoji 800 hiljada maraka. Kaže, sredstva su izdvojena iz entiteta, iako u Fondu za reformu javne uprave ima dovoljno novca za finansiranje projekata.

Nije problem strategija, nego princip rada, kaže ministar uprave i lokalne samouprave RS Lejla Rešić.

“Mene nisu uspjeli ubijediti da je reforma javne uprave samo obuka na računarima. Priča da je neko želio da finansira projekte Republike Srpske iz tog Fonda i da se moglo, je zaista samo priča, jer bilo koji projekat za koji smo mi aplicirali, nismo dobili saglasnost”, kaže Rešić.

Povlačenje donatora trebalo bi da bude crveni alarm za donosioce odluka u Bosni i Hercegovini da odlučnije i brže krenu u proces implementacije reformi, poručuju iz Vijeća stranih investitora u BiH.

“Skoro deset godina od započinjanja administrativnih reformi, građani BiH nemaju utisak da se u sistemu javne uprave postiže značajniji napredak, kao ni da uprava postaje efikasnija, odgovornija, pristupačnija, efektivnija i transparentnija. Također, ni percepcija preduzetnika i investitora koji posluju u BiH nije drugačija”, stoji u saopštenju.

Nedostatak političke volje guši sve reformske procese, pa i u ovom slučaju, smatraju u organizaciji Transparency International. Povlačenje donatora, kažu, zato i ne bi trebalo da čudi.

“Svi ti reformski izazovi zahtjevaju jasno definisane javne politike iza kojih postoji jasna politička podrška, koju će potom moći profesionalci dalje da sprovode u radu. Mi zasad nemamo tih jasnih smjernica. Nalazi i preporuke se ponavljaju”, smatra Uglješa Vuković iz TI u BiH.

U Akcionom planu za realizaciju prioriteta iz analitičkog izvještaja Evropske komisije, među 729 mjera koje treba sprovesti u djelo, a u 115 prioriteta, navedeno je da će vlasti usvojiti cjelodržavne strategije i akcione planove za reformu javne uprave. Uz lakše administrativne procedure, reforma javne uprave podrazumijeva smanjenje broja zaposlenih u administraciji i unapređenje rada s ciljem smanjenja korupcije.

Da li je to sve bh. vlastima u interesu?