Gošća emisije Konačno petak bila je Lepa Brena. Odmah na početku razgovora sa urednicom Majom Miralem pozdravila je sve građane BiH i gledaoce emisije.

Kako vam je sve ovo privatno palo? Da li ste sada više vremena posvetili porodici znajući koliko ste popularni i koliko putujete.

Brena: Bez obzira to je bilo zaista teško, u neku ruku bili smo svi primorani da budemo kući, i da budemo sa svojim porodicama. Samo da kažem šta je dobra strana iz svega toga, to je ustvari što sam ja prvi put nakon 40 godina bavljenjem profesionalno muzikom bila kući punih dva mjeseca. Imala sam prvi put kako ono ljudi kažu doručak, ručak i večeru. Imali smo neku satnicu čime smo se bavili i ja sam se kao svaka domaći bavila kućom. Pogotovu jer ja zaista imama veliku kuću i veliko dvorište. Moram priznati da mi nije toliko teško palo. Ja sam se čak i navikla da budem kući. Onda sam odjednom sebe uhvatila da imam jedan normalan život, sa svojim mužem, sa djecom sa porodicom. Bili smo veoma organizovani. Pomagali smo jedno drugo da prebrodimo sve psihološke poteškoće koje bi mogli imati zbog vanrednog stanja u kojem smo se našli, zbog te socijalne distance jer mi smo sve samo nismo ljudi koji možemo socijalno da se distanciramo. U čitavoj toj priči ja sam shvatila da ako ne mogu nekoga da zagrlim, poljubim jer je ljubav za mene da to i pokažem, ali moram da vas zagrlim, da vas poljubim i ako ne mogu ni jedno ni drugo onda sam mogla da pjevam za vas i za sebe. Moram da priznam da sam u nekim trenucima, kada sam tek počela da snimam te video klipove, da su mi neke riječi bile mnogo emotivnije, mnogo teže padale, pa sam znala i plakati pa poslije i popravljati šminku, pa sam nastavljala da snimam . Ali mi smo navikli da sve u životu bude i prođe. Nadala sam se tom danu i evo sada mislim da se sada život vraća u normalu , i da svako na neki način treba dali mali doprinos vedrinom, optimizmom, vraćanjem na posao, dobrom i pozitivnom porukom da pomognemo jedni drugima. Da se vratimo u neko normalno stanje ali da budemo oprezni, jer još nije kraj virusu.

Jeste dobili reakcije iz regije i svijeta?

Brena: Svako se od nas bori na jedan poseban psihološki način kako da pobjegnemo od asocijalizacije. Nama fale ljudi, fale nam prijatelji, rodbina, da vidimo ljude na ulici, djecu kako se igraju. Ja zaista moram priznati da mi je falila moja publika, i ja sam odlučila da ne izgubim kontakt sa njima i tako sam snimala pjesme. Najviše sam plakala na pjesmu Ja nemam drugi dom i pjesmu Uđi slobodno, jer kako je drugo vrijeme ovo pjesme dobijaju i drugu konotaciju i značenje. Evo sada je nekako, ja se nadam ovo vrijeme izolacije iza nas. Mislim da ćemo se moći vratiti normalnim životima i da će svako raditi svoj posao.

Imate li neke konkretne planove , i da li uopšte možemo planirati nešto?

Brena: Mislim da je kao prvo naša profesija veoma pogođena jer ono što meni lično teško pada je to što ljudi misle da je nama najlakše, i što ljudi ne smatraju da je našaprofesija ustvari jedna privredna grana u kojoj je zaposleno puno ljudi koji ne zarađuju neke velike honorare već žive iz dana u dan. Ja se nadam da će se život veoma brzo normalizovati i da ću se ja moći brzo vratiti svojim koncertima. Ja sada sa suprugom Bobom imam nekoliko poslova koje smo započeli davno i radimo i bavimo se nekim drugim stvarima, ali ono što ostaje moja najveća ljubav je pjevanje i čim bude neka prilika dogovaram se sa bendom sa normalnim aktivnostima kako bi mi pjevači nahranili svoju dušu.