Admir Čavalić, bosanskohercegovački ekonomski stručnjak, izjavio je za BHRT kako očekuje da će Bosna i Hercegovina u januaru ili februaru naredne godine dobiti nova kreditna sredstva od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), sa rokom od tri godine u par tranši, da će biti vrlo striktni dobri uslovi, ali da ćemo već na prvoj tranši prekršiti te uslove u kontekstu ročnosti ispunjenja mjera.

“MMF će nas malo naružiti, ali će nam odobriti sredstva jer za njih to nije puno, a nama jeste u kontekstu održavanja socijalnog mira”, rekao je Čavalić gostujući u emisiji BHT1 Uživo.

Čavalić je sa grupom ekonomskih eksperata poslao pismo MMF-u u vezi sa pokretanjem pregovora BiH i ove međunarodne institucije o dobijanju novog kredita.

“U pismu smo naveli da očekujemo zaduživanja, to je sasvim logično. Međutim, MMF ne smije izostaviti svoj princip uslovljavanja. Od domaćih vlasti se mora tražiti provođenje niza ekonomskih reformi, strukturalnih promjena u našoj ekonomiji koje se odlažu. Zaboravili smo Reformsku agendu 1, nije se realizovala kako treba, zatim socio-ekonomske reforme iz 2019. godine čiji je fokus bio zdravstveni sistem. To je bilo prije pandemije Covid-19 i šta bi bilo da smo to uradili na vrijeme? Treba se posvetiti reformama koje se tiču unapređenja fiskalnog okvira BiH, zatim fokusiranja na zdravstveni sistem i restrukturiranje istog i, naravno, stabilnost i očuvanje penziono-invalidskog fonda”.

Pismo je, navodi Čavalić, otišlo dalje u Washington, a imali su i nekoliko neformalnih sastanaka s predstavnicima MMF-a. Novina je, ističe, to što bi MMF, po prvi put, volio da se u pregovore o kreditu uključe i niži nivoi vlasti ili, kako je rekao Čavalić, neke progresivnije vlade.

“U međunarodnim krugovima se cijeni mišljenje progresivne ekonomske struke. Moram napomenuti da je grupa ekonomskih eksperata u ovo ušla bez ikakve kalkulacije. Smatramo da je sada pravo vrijeme da se odrade neke dobre stvari. Guramo te promjene bez nekog ličnog interesa”.

Čavalić ističe da nije sporno da Bosni i Hercegovini treba ovo zaduženje.

“Da ste me pitali prije Covida-19, rekao bih da ne treba dizati nove kredite. Ali, u ovom trenutku, pad direktnih i indirektnih poreza uslovljava da moramo održavati budžetsku stabilnost. Ali, hajdemo se barem pametno zadužiti”.

Raduje ga, kaže, što su dobili podršku kolega-ekonomista, koji nisu potpisnici ovog pisma, kao i pozitivna reakcija dijela vlasti.

“Vjerovatno nas ne vole ministri finansija, ali znam zašto je tako – vjerovatno jer su oni najznačajniji konzumenti tih sredstava”.

Čavalić u razgovoru ističe da nije problem u kreditu, nego u u potencijalu zemlje da vrati kredite.

“BiH je umjereno zadužena, ali nemamo veliki ekonomski potencijal, niti ostvarujemo visoke stope ekonomskog rasta, to je dva do tri posto godišnje, u normalnim okolnostima. Nama je izuzetno teško servisirati u budućnosti naše obaveze”.

Po njegovim riječima, naredna godina bit će najteža u kontekstu stabilnosti budžeta, nezaposlenosti…

“Brojni su izazovi pred vladama, moramo svi imati razumijevanja, neće biti lako i ne može se očekivati rast plata, penzija… Kreditna sredstva su potrebna, ali ono što sada možemo uraditi, konkretno, to je digitalna transformacija naše ekonomije. Uzmite zakon o elektronskom potpisu, koji više od osam godina stoji u ladicama. Zamislite da smo to sada imali, kako bi naš finansijski sektor funkcionisao, da ne moramo čekati pred bankama gdje su najveći redovi…ili generalno da možete online obavljati većinu posla. To su neke pametne reforme i mi se upravo fokusiramo na takav tip reformi”.

Čavalić u razgovoru za BHT1 Uživo zaključuje kako je namjera pisma upućenog MMF-u da se pokušamo pomjeriti naprijed jer je trenutna kriza, tvrdi on, šansa.

“To nije floskula, najbolja ekonomska rješenja, istorijski posmatrano, dešavala su se za vrijeme kriza – od ‘velike depresije’, recesije 2008. i 2009. godine i sada aktuelna kriza uzrokovana Covidom-19”.