Pregovori o novom aranžmanu sa MMF-om najvjerovatnije će početi polovinom novembra, odmah nakon izbora, potvrđeno za BHRT iz te institucije. Vlasti Bosne i Hercegovine već su isplanirale na šta bi potrošile novac.

Između ostalog, ponovo sе pominjе reformа javnih preduzeća. Hoće li naša zemlja napokon krenuti u taj proces, ili je to još samo jedna “šarena laža”?

Više od pet stotina javnih preduzeća, osamdeset hiljada zaposlenih,osam milijardi maraka gubitka, a to je u kratkim crtama, bilans poslovanja javnih preduzeća na svim nivoima vlasti u Bosni i Hercegovini. Reforma nije daleki cilj nego prijeka potreba, tvrde ekonomisti. Višak zaposlenih, posebno u administraciji, i činjenica da su јavna preduzeća uvijek najveći poreski dužnici tim tvrdnjama idu u prilog.

Upravo je analiza MMF-a, koji poslovanje javnih preduzeća prati godinama, pokazala da skoro polovina nema ekonomsku opravdanost, i da ne mogu bez kredita, grantova i subvencija države. To ne bi bilo sporno da posluju u plusu ili da su bar na pozitivnoj nuli, što najčešće nije slučaj. Na sve to, plate su za oko 40 odsto više, a produktivnost po radniku osam odsto niža nego u privatnom sektoru. Iz MMF-a poručuju da je još rano govoriti o novom aranžmanu, ali da je put
reformi dug.

ZORAN PAVLOVIĆ, ekonomista

“Subvencijama i kreditima se javna preduzeća neće spasiti, zaključuju ekonomisti, a neminovno se samo može dalje odlagati. Bosna i Hercegovina već je “do guše ” u kreditima. Samo u prvih šest mjeseci ove godine, kod međunarodnih kreditora zadužili smo se za više od 800 miliona KM. Čak 80 odsto od tog iznosa, namijenjeno je javnom sektoru.”

Nije prvi put da javnost u Bosni i Hercegovini sluša o reformama javnih preduzeća. Pominju se u brojnim potpisanim dokumentima i predizbornim obećanjima. Jesu li suštinske promjene – kadrovski rеzovi ili privatizacijа uopšte realna opcija?