Lideri G7 dogovorili su danas da povećaju doprinos da bi ispunili zaostalo obećanje bogatih zemalja od 100 milijardi dolara godišnje kako bi pomogli siromašnijima da smanje emisiju ugljenika i izbore se sa globalnim zagrijavanjem, ali učesnici kampanje rekli su da nedostaju čvrsta novčana obećanja.

Zajedno sa planovima koji pomažu u bržem finansiranju infrastrukturnih projekata u zemljama u razvoju i prelasku na obnovljivu i održivu tehnologiju, sedam najnaprednijih ekonomija svijeta ponovo se obavezalo da će ispuniti cilj takozvanog klimatskog finansiranja.

Lideri na samitu G7 nastoje da se suprotstave sve većem uticaju Kine u svijetu, posebno među zemljama u razvoju.

Nagovijestili su svoju želju da izgrade suparnika pekinškoj inicijativi “Pojas i put” vrijednoj više milijardi dolara, ali detalji su za sada bili malobrojni.

U nacrtu G7 – SAD, Britanija, Kanada, Francuska, NJemačka, Italija i Japan – potvrdile su posvećenost mobilizaciji 100 milijardi dolara godišnje iz javnih i privatnih izvora do 2025. godine.

“U tom cilju, obavezujemo se da ćemo povećati i poboljšati sveukupne međunarodne doprinose za javno finansiranje u vezi sa klimom za ovaj period i pozivamo druge razvijene zemlje da se pridruže i pojačaju svoj doprinos ovim naporima”, navodi se u saopštenju.

Portparol britanskog premijera Borisa DŽonsona rekao je da se očekuje da će pojedine nacije “vremenom” odrediti veličinu povećanja.

Ekološke grupe su navele da obećanju – nacrtu saopštenja koje je Rojters dobio na uvid – nedostaju detalji, posebno oni koji se tiču novca.

Ketrin Petengel, direktor Mreže za klimatske akcije, krovne aktivističke grupe, rekla je da G7 nije uspjela da se konkretno finansijski obaveže u vezi sa klimatskim promjenama.

“Nadali smo se da će se lideri najbogatijih svjetskih nacija obavezati konkretno finansijski”, rekla je ona.

U saopštenju G7 navodi se da bi 2021. godina trebalo da bude “prekretnica za planetu” i da je potrebno ubrzati napore za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i zadržavanje praga globalnog zagrijavanja od 1,5 odsto.

Međutim, lideri nisu ponudili detalje o tome kako će uspjeti da smanje emisije, niti specifične mjere za postupno ukidanje uglja i prelazak na električna vozila.

Petengelova je rekla da je ohrabrujuće što lideri prepoznaju značaj klimatskih promjena, ali njihove riječi moraju biti potkrijepljene konkretnom akcijom za smanjenje subvencija za razvoj fosilnih goriva i okončanje ulaganja u projekte poput novih naftnih i gasnih polja, kao i finansiranje klimatskih projekata.