Odbor direktora MMF-a trebao bi danas razmatrati pismo namjere, te donijeti odluku o kreditnom zaduženju Bosne i Hercergovine u iznosu od 330 milijuna eura. I dok vlasti i dalje ne otkrivaju koji su prioriteti i plan utroška sredstava, otvara se pitanje je li moglo drugačije, jer su neke zemlje u okruženju već rekle “ne” MMF-u.

Nužno zlo bez kojeg Bosna i Hercegovina u ovom trenutku ne može, jer izbora teško i da ima- tako većina ekonomista opisuje MMF-ov kredit. Iz Ministarstva finansija i trezora pojašnjavaju da se rok otplate, grejs period i  visina kamate neće znati dok kreditni ugovor ne bude potpisan, ali ponavljaju da ni marka neće otići na državni nivo.

ADMIR ČAVALIĆ, ekonomista

“To je naša realnost. Ja inače, u normalnim uslovima kažem:”Ne treba se zaduživati” ali, nažalost, ovo je trenutak kada se moramo zadužiti, bilo na domaćem tržištu, putem izdavanja vrijednosnih papira, ili na inostranom tržištu, kod MMF-a koji je, istina, najbolji kreditor.”

Krediti su prva pomoć bh. ekonomiji, ali ni izbliza neće biti dovoljni da bi se privreda pokrenula nakon krize izazvane pandemijom, smatraju ekonomisti. Neophodni su dugoročni rezovi, koji, kako kažu, za sada nisu dovoljno vidljivi. U pripremi su rebalansi budžeta, što jeste jedan od koraka u dobrom pravcu. Ipak, poručuju stručnjaci, ušteda će morati biti i u javnom sektoru. Do sada funkcioneri na svim nivoima uglavnom nisu razmišljali o odricanju od dijela plate ili naknada, kao njihove kolege iz pojedinih zemalja u okruženju, što bi takođe dovelo do ušteda.

ŽELJKO RIČKA, ekonomista

“Već sada, za ovaj kvartal imamo najavljene aukcije u blizini od 200 miliona KM. Dakle, očigledno nam dosta nedostaje, ali mi ne možemo to kreditno pokriti. Kad-tad će doći problem da više nećemo biti dovoljno kvalitetan i bonitetan potrošač kapitala. Bojim se da ćemo doživjeti da se naše domaće banke neće smjeti izlagati tom riziku države, a bićemo i nebonitetni, pa nam ni strane finansijske institucije neće htjeti davati novac. Vrijeme je da prihvatimo da moramo uraditi suštinske pomake, prije svega na racionalizaciji države.“

Prioritet u Bosni i Hercegovini je svakako pomoć zdravstvu, ali i podrška onima koji su, trajno ili privremeno, ostali bez posla, kažu ekonomisti. Iako se suočavaju sa skoro istim problemima, neke države u okruženju već su odbile MMF, uz obrazloženje da im ne treba, te da imaju drugu taktiku.

MATEJ ŽIVKOVIĆ, ekonomista

“Zemlje odbijaju tražiti pomoć iz dva razloga. Jedan je činjenica da je MMF takozvani svjetski krizni pozajmljivač novaca, što znači da zemlje koje od MMF-a traže pomoć de facto deklariraju da su u krizi. A drugi razlog je, ne mora nužno biti primjenjiv na ovu situaciju, što uz kredit MMF-a obično idu vrlo rigorozne mjere koje država mora u makroekonomskom smislu ispuniti.”

Iako je na raspolaganju bilo 165 miliona evra zaduženja, vlasti BiH tražile su 330. Je li baš taj iznos bio neophodan, mišljenja su podijeljena. Ono u čemu se stručnjaci slažu je da bi ova situacija trebalo da bude za nauk, i da su reforme državnog aparata, kao i određivanje prioriteta u privredi, stvar hitnosti.