Нисмо нашли могућим да се придружимо комуникеу након састанка Управног одбора Вијећа за проведбу мира, који је одржан 1. и 2. децембра, стоји у саопштењу Амбасаде Руске Федерације у Босни Херцеговини.

“Цијели низ порука дијела међународне заједнице у БиХ које се налазе у комуникеу на рубу су мијешања у унутрашња питања суверене Босне и Херцеговине, док сам документ, нажалост, поново више личи на политички алат за промовисање агенде која често нема никакве везе с имплементацијом мировног споразума, па чак је и у супротности с њим. Овај облик комуникације с институцијама суверене државе је упитан са становишта општеприхваћених норми међународног права”, наводи се у саопштењу.

Даље, Русија, као гарант Општег оквирног споразума за мир у БиХ, досљедно заговара суверенитет и територијални интегритет Босне и Херцеговине, неповредивост темељних дејтонских принципа равноправности трију конститутивних народа и два ентитета са широким уставним овлаштењима.

“Нажалост, наши партнери су избјегли да јасно изразе пуну подршку овим принципима. Сматрамо да је задатак међународне заједнице у потицању дијалога у духу међусобног поштовања и разумијевања међу народима БиХ по свим важним за њих питањима, у подршци и подстицају позитивних процеса, а не у покушајима да својим агендом замијене сасвим ефикасне дејтонске механизме за функционирање БиХ, који већ четврт стољећа осигуравају крхку етничку равнотежу у држави. Сматрамо да је кључно независно рјешење локалних страна свих проблема с којима се суочава БиХ на основу компромиса и консензуса, позивамо да се сконцентришемо на уједињавајућој агенди, те да радимо на успостављању истинског националног помирења, снажно одбацујемо страно мијешање у унутрашње ствари БиХ”, стоји у саопштењу.

Из Амбасаде кажу како препознају важност реформи, укључујући сектор правосуђа, али полазе од тога да је независност државних правосудних институција од вањских и унутрашњих утицаја основни правни постулат.

“Увјерени смо да ово треба бити искључиво унутрашњи процес. Категорички је неприхватљив сваки покушај вршења политичког притиска на институте правосуђа у БиХ. Њима је неопходно гарантовати могућност независне и непристрасне дјелатности”, наводи се.

У саопштењу се наглашава да не дијеле приступе партнера око проблема економских миграната који пролазе кроз БиХ „балканском рутом“ до западноевропских земаља.

“Признајемо важност напора Европске уније да пружи материјалну помоћ БиХ по овом питању, али сматрамо да ова подршка не би требала бити усмјерена на њихово задржавање у БиХ, већ на проналажење дугорочног и свеобухватног рјешења овог озбиљног проблема, који већ има трагичне посљедице по БиХ. 25. годишњица потписивања Дејтонског споразума је прекретница за процјену улоге међународне заједнице у сувереној, савременој БиХ. Принуђени смо са жаљењем констатовати да је улога међународне заједнице у унутрашњем животу Босне и Херцеговине на рубу мијешања и понекад чак прелази ту границу. Полазимо од потребе да се што прије укине вањски протекторат неспојив са суверенитетом БиХ, који представља Уред високог представника и који не само не доприноси процесима стабилизације у земљи, већ често постаје и извор локалних проблема”, стоји у саопштењу Амбасаде Русије у БиХ.