О медаљама је увијек тешко причати. Ту се никад не зна. За медаље треба да се поклопе све коцкице, тако да не размишљам о томе и желим да задржим осјећај, напредује, спуштам вријеме, казао је наш најбољи атлетичар након другог мјеста на Свјетског атлетском дворанском митингу у Мадриду.

Питали смо га о очекивању на Европском првенству у дворани, медаља или припрема за сезону на отвореном или помјерање властитих граница?

Ово вријеме које сам истрчао сам пресретан јер нисам се припремао за дворану. Овај рекорд сам постигао из базичних тренига, нисам радио специфичне тренинге. Има ту много простора да се још спусти вријеме у дворани. Сезона на отвореном је најважнија јер нас очекују Олимпијске игре, фокус је на томе и на помјерању властитих граница.

Самопоуздање сам добио послије моје трке од прошле седмице гдје сам истрачао 1:36:45, али сам се осјећао фантастично, казао је Амел.

Држао сам се некако све вријеме позади али сам завршио јако добро. Осјећај послије те предзадње трке ми је улио самопоуздање, знао сам да је то тоо. То је осјећај који мени даје посебне знакове. Заиста сам у Мадрид дошао са великим самопоуздањем, дошао сам да поправим рекорд Босне и херцеговине, што је и рекорд Балкана, и један од најбољих резултата у Европи ове године. Заиста сам пресретан јер нисам љубитељ дворане. Не одговара ми и правим велику разлику између трке у дворани и трке на отвореном и ово је велики успхе за мене.

Ово је уједно и један од најбољих резултата у Европи ове године, мада неочекивано за мене јер се ради у дворани, истакао је наш најбољи аглетичар.

Заиста је ове године конкуренција страшна што се тиче дворане. Конкуренција никада није била јача. Због опандемије многи не знају да ли ће моћи наступати на отвореном, да ли ће бити митинга тако да су се многи фокусирали и припремали за дворану. Што је конкуренција боља то имене тјра да будем бољи, да запнем, да истрчим свој још бољи резултат. Границе у атлетици се помјерају. Норме су сваке године веће. Ко само испуни норме заиста је већ врхунски атлетичар.