Дамир Арнаут, посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, говорио је у емисији БХТ1 уживо о односу позиције и опозиције у нашој земљи, о својој иницијативи о промјени имена улица, школа и других јавних површина које носе називе по фашистичким званичницима и њиховим сарадницима, о раду Привремене истражне комисије за утврђивање стања у правосуђу…

На питање да ли опозиција и позиција у БиХ на неки начин “играју игру да забаве публику”, Арнаут истиче како је одговорност на сваком званичнику да својим радом то – или покуша то оповргнути, или да остави грађанима да сами процијене.

“Једно је предлагати нешто за што знате да нема нема шансе да прође, а друго је предлагати инвентивне приједлоге и формулисати их на начин да повећате шансу за њихову проходност. Ту се у суштини суди не само на основу тога колико се ствари прдложило, него и колико је ствари прошло, барем тамо гдје ви имате контролу над тим, у мом конкретном случају у Представничком дому. Далеко од тога да сам ја једини, има неколико мојих колега који су јако активни. Јуче је прошао заиста реформски закон и то није пука флоскула – Закон о сукобу интереса је један од закона на листи 14 приоритета Европске комисије без којих не можемо добити кандидатски статус. Нажалост, реформски закон, један од услова за кандидатски статус у Европској унији је прошао захваљујући опозицији”.

Арнаут наводи како Брисел поставља услове владајућим структурама и, што је нормално, не може комуницирати на формалном основу са опозицијом.

“Међутим, код нас владајуће структуре не испуњавају своје задаће и онда се све ствари окрену наглавачке. На опозицију падне терет да то уради и ја се надам да ће грађани препознати значај тога, као што су препознали у Кантону Сарајево”.

Говорећи о односу Брисела према БиХ и међународне заједнице уопште, Арнаут каже да је њима, превасходно, на првом мјесту да очувају стабилност у нашој земљи.

“Стабилност је најбитнија свуда у свијету, а поготово Европској унији када је ријеч о њиховом такозваном дворишту. Дијелимо границу хиљаду километара са Хрватском и Европском унијом и наравно да им је та стабилност важна. Али, она не може трајати ако људи имају неиспуњена очекивања, ако земља стагнира, као што је случај у БиХ. Бићемо потенцијални извор нестабилности док год се не прикључимо Европској унији. Оно што је мени драго је што је Европска унија овај пут заиста резолутно стала иза те своје малтене пријетње и поручила – нећете добити кандидатски статус док не направите огроман напредак по питању 14 критерија”.

Арнаут каже да су резултати већ видљиви те као примјер наводи случај Високог судског и тужилачког вијећа БиХ који је пружио апсолутну подршку тадашњем предсједнику Милану Тегелтији, када је покушао забранити судијама и тужиоцима да сарађују са Привременом истражном комисијом за правосуђе.

“Охрабрен сам што је иницијатива о промјени назива улица и школа прошла глат, на потезу је локални ниво”

Међутим, оцјењује Арнаут, након што су суочени с међународним притиском, дошло је до другачијег размишљања у правосудним структурама.

Дамир Арнаут и Наша странка поднијели су иницијативу којом се од опћина и градова широм БиХ тражи да улице, школе и друге јавне површине које носе називе по нацистичким и фашистичким званичницима и њиховим сарадницима замијене са именима особа из БиХ које су признате као Праведници.

Арнаут каже да је сретан јер је за разлику од бројних других иницијатива, ова прошла “глат”.

“Ја сам заиста охрабрен и захваљујем свим својим колегама које су подржале ову иницијативу у Представничком дому јер, за разлику од пуно ствари које прођу са неком ‘танком већином’, овдје смо имали глат пролаз. Само пет посланика Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) је гласало против, а остали су били ЗА или суздржани. ХДЗ је на Уставноправној комисији тражио да се то односи на све тоталитарне режиме, међутим ја сам јасно подцртао да је фашизам најмрачнији период човјечанства и не може се поредити ни са чим, то су вриједности око којих нема расправе”.

Арнаут истиче да је сада на потезу локални ниво. Подсјећа на Конвенцију о локалној самопурави, те појашњава како се не може са државног нивоа мијењати име неке улице.

“Државни парламент је дао врло јасне смјернице, упуте свим опћинама и градовима у БиХ да има да замијене те тргове, улице, школе које су назване по фашистима, да их замијене са именима праведника међу народима у БиХ је 49 таквих особа, које су рискирајући властите животе спасили људе од сигурне смрти у холокаусту”, рекао је Арнаут и нагласио да у БиХ нема мјеста за Јуру Францетића, Дражу Михаиловића, СС официра Сулејмана Пачариза, да је то велика срамота за цијелу земљу и да је вријеме да се то промијени”.

По његовим ријечима, од изузетне је важности то што су иницијативу подржале странке које чине власт на цијелој територији БиХ. Сматра да ће сада бити пуно теже да се ова иницијатива не спроведе јер је став Парламента БиХ о том питању јасан.

“Ако се то деси, онда ћемо видјети да је на сцени лицемјерје, да је нешто погрешно у политици тих странака”.

Арнаут је, између осталога, говорио о раду Привремене истражне комисије за утврђивање стања у правосуђу на чијем је челу.

Комисија је коституисана у мају и од тада су, како је навео, одржали 22 сједнице.

Као најважнији резултат њиховог досадашњег рада, Арнаут истиче то што је, како каже, разбијен “мит недодирљивости” бившег предсједника ВСТВ-а БиХ.

“Нико од нас није дошао с предубјеђењем да су одређени људи криви или прави, него са чињеницом да су многе ствари у правосуђу погрешне која је заносвана на међународним извјештајима. Кад смо почели људе саслушавати, добили смо јаснију слику који су то проблеми и приоритети, коцкице су се почеле слагати… Најбитнији резултат до сада је можда то што је постојао ‘мит недодирљивости’ бившег предсједника ВСТВ-а БиХ, који је одмах на почетку рада Комисије запријетио судијама и тужиоцима да ће сносити консеквенце ако буду сарађивали… Кад је он заузео тај став, цијели ВСТВ га је подржао. Али, ми смо наставили радити. Разбио се мит о његовој недодирљивости, посебно када је међународна заједница здушно стала иза нас. Онда су чланови ВСТВ-а видјели да он није толико моћан и тај мит се разбио”.