Цјепиво ће бити дистрибуирано од раног свибња према томе које га земље требају највише. БиХ ће добити највећи удио, 240.000 доза, након тога Албанија 145.000 па Сјеверна Македонија 119.000. Србија ће добити 36.000 доза.

Аустријанци планирају послати 651.000 доза БиоНТецховог и Пфизеровог цјепива у шест земаља западног Балкана до коловоза, у склопу програма Еуропске уније у којем се помаже сусједним земљама и Африци.

Еуропска комисија у сијечњу је објавила планове за механизам дијељења цјепива. Аустрија је рекла да ће дјеловати као координатор механизма за западни Балкан и да би иза прве дистрибуције доза могла услиједити друга. Србија има једну од највећих стопа цијепљења у Еуропи, но четири остале земље бивше Југославије које нису у ЕУ, уз Албанију, биле су мање успјешне. У Босни и Херцеговини је мањак цјепива довео до уличних просвједа.

“С овом иницијативом показујемо да не остављамо регију по страни”, рекао је аустријски министар вањских послова Алеxандер Сцхалленберг.

Аустрија је посредовала у договорима између БиоНТецха, Пфизера и земаља приматељица. Држава ће плаћање тих цјепива премостити с властитих 11 милијуна еура. Дозе цјепива бит ће плаћене из фондова за помоћ земљама кандидаткињама за чланство у ЕУ или потенцијалним кандидаткињама.

“Овдје нема повезнице с опскрбом цјепива у Аустрији и другим земљама чланицама ЕУ. Ове дозе не долазе из националне квоте. Ово су дозе које је ЕУ експлицитно сачувала на почетку у сврху слања својим партнерима”, додао је Сцхалленберг, чија се влада носи с растућом јавном фрустрацијом због спорог цијепљења.