Јавно предузеће Аутоцесте ФБиХ је у околностима узрокованим пандемијом коронавируса, уз све превентивне мјере заштите радника и стварања сигурних услова рада, интезивирало изградњу Коридора 5ц као капиталну инвестицију с обзиром на то да је то једна од кључних мјера за помоћ домаћој привреди и домаћим компанијама у актуелним условима.

“Тако изградња на свих осам градилишта, чији су уговори вриједни 780 милиона КМ, није стала ни данас. Кључни пројекти које смо започели имају свој континуитет и планирамо их завршити у предвиђеним роковима. Имамо радове у сјеверном дијелу који сад иде до Немиле, затим у централном дијелу, то је тунел Иван. Такођер, ту су дионице на југу, Буна – Почитељ и Почитељ – Звировићи, са једним импозантним објектом, са мостом Почитељ који је дуг готово километар”, казали су Фени у Аутоцестама ФБиХ.

Крајем аугуста су почели и радови на дионици Тарчин – улаз у тунел Иван тако да су тренутно укупно 43 километра у изградњи. Само у овој години у Аутоцестама ФБиХ планирају да заврше радове вриједне 420 милилиона КМ.

“У садашњим условима, одговорност ове компаније повећава се неколико пута и прелази у форму друштвене одговорности с обзиром на то да су бројни економски процеси у Федерацији заустављени. Ми смо свјесни да 100 милиона КМ уложених у изградњу Коридора, кад се примијене мултипликатори, утиче на ГДП са готово 300 милиона КМ директних и индиректних ефеката. То значи, када се планираних 420 милилион КМ уложи у аутоцесту, ефект на привреду ће бити троструко већи”, истичу у Аутоцестама ФБиХ.

Радови на Зеничкој заобилазници одвијају се планираном динамиком и у завршној су фази. Планирано је да у новембру пусте у промет нових 11 километара аутоцесте на Коридору 5ц.

“Зеничка обилазница је најзахтјевнији пројект на Коридору 5ц, а посебно поддионица Клопче – Доња Грачаница гдје је због сложених теренских увјета, који нису били детаљно обрађени у главноме пројекту, требало мијењати пројектну документацију, а још једно од обиљежја изградње аутоцесте на овом дијелу је активирање клизишта, што је узроковало нежељене застоје”, казали су у Аутоцестама, напомињући да су сви застоји отклоњени, те да више стотина радника континуирано ради на изградњи ове дионице.

Осим на изградњи Зеничке обилазнице, у зеничкој регији се гради још осам километара аутоцесте. То су двије дионице Понирак – Враца, односно тунел Зеница И Врандук- Понирак. За наставак градње према сјеверу у току су тендерске процедуре за двије дионице, Немила – Врандук и Поприкуше – Немила.

Када је ријеч о наплати цестарине, Аутоцесте ФБиХ су од 16. марта ове године забиљежиле пад промета возила на аутоцести. За првих шест мјесеци ове године остварено је смањење промета возила од 18,04 посто, што је резултирало падом прихода од наплате цестарине од 17,07 посто.

Изградња капиталног и у стратешком смислу најважнијег, али и технички најзахтјевнијег пројекта на Коридору В5 – тунела Прењ, планирано је да крене идуће године и да траје шест година. Изградњом тунела Прењ практички ће бити окончана изградња коридора кроз Федерацију БиХ те омогућено прометно повезивање југа и сјевера земље. Дужина тунела Прењ, по идејном пројекту, износи 10,165 км, што га чини најдужим тунелом у регији.

Влада ФБиХ је аугусту ове године донијела одлуку којом је изградња дионице аутоцесте тунел Прењ на коридору Вц, у дужини од 12 км, од јавног интереса за Федерацију Босне и Херцеговине, што значи да се може кренути с процесом експропријације. Набава радова за изградњу тунела вршит ће се по принципу жутог ФИДИЦ-а уз елементе зеленог ФИДИЦ-а како би се у погледу коначне цијене изградње ризик инвеститора смањио на минимум. Досад је за потребе расписивања тендера за изградњу тунела припремљен идејни пројект трасе, чворова и објектата, затим геотехничке и студије утјецаја на околиш, а урађена је и прометна студија, те су ажуриране студије изводљивости новопројектиране дионице.

С бзиром на показатеље актуалног и перспективног интезитета промета овај тунел ће се градити у двије етапе. У првој ће се извршити пробијање обје тунелске цијеви са израдом примарне подграде, сустава одводње и носивих слојева колничке конструкције, након чега се једна тунелска цијев конзервира и корисит ће се за сервисне потребе (вентилација, путеви евакуације, приступ хитних служби). Друга тунелска цијев, намјенски повећаних габарита, изграђује се и опрема до пуне функционалности за двосмјерни режим промета.

Процијењена вриједност грађевинских радова и надзора над извођењем радова за тунел Прењ износи 240 милиона еура, а извори финансирања су Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) и Европска инвестицијска банка (ЕИБ), а остатак средстава ће бити осигуран из бесповратних ЕУ грант средстава и из властитих средстава ЈП Аутоцесте ФБиХ.

Када је ријеч о изградњи брзе цесте Сарајево-Београд, како је речено, ради се о државном пројекту који је у надлежности Министарства комуникација и промета БиХ.

ЈП Аутоцесте ФБиХ су за цестовни правац Сарајево-Жепче-Тузла-Брчко-Бијељина-Београд урадиле пројектно-студијску документацију и то: за дионицу аутоцесте Жепче-Тузла 2015. године урађена је пројектно-студијска документација на нивоу Идејног пројекта и Студије изводљивости, а дужина ове дионице аутоцесте је 55,4 км са цијеном изграње без ПДВ-а од 726 милиона еура; те за дионицу аутоцесте Тузла – Брчко 2012. године урађена је пројектно-студијска документација на нивоу Идејног пројекта и Студије изводљивости, а дужина ове дионице аутоцесте је 44,83 км са цијеном изградње без ПДВ-а од 466 милиона еура.

За цестовни правац Сарајево – Вишеград – Београд, Делегације ЕУ у БиХ је 2017. године урадила пројектно-студијску документацију на нивоу прелиминарних студија и пројеката за изградњу цесте на Рути 3: Сарајево-Вардиште.