„Наука није догма, исправно мишљење ће увијек бити прихваћено, а нетачно ће бити напуштено“, рекла је за БХ Радио 1 доц. др. Адна Ашић са Одсјека за генетику и биоинжињеринг Интернационалног универзитета Бурч.

Говорећи за емисију „Епицентар“, Ашић је позвала грађане да имају повјерење у науку, те да буду сигурни да су вакцине против Covid-19 прошле све неопходне фазе испитивања прије него су одобрене за употребу.

Иако је на почетку пандемије изгледало да ће антиваксерске теорије завјере изгубити велики број својих поклоника који су добили прилику да виде како изгледа свијет без вакцина, отпор имунизацији која би нас требала извести из пандемије и даље је велик. Према ријечима доц. др. Адне Ашић, научницима и истраживачима то ипак није изненађење јер се против неповјерења према разним вакцинама већ дуго боре.

„Чињеница је да се наука тренутно бори са новом и непознатом ситуацијом, али из искуства поручујем свима да научници сигурно чине све што је у њиховој моћи како би направили истраживања, донијели најбоље препоруке, стога наглашавам неопходност вјеровања у научне чињенице и напоре који се свакодневно улажу. Тачно је да се из различитих научних група појављују различите теорије, али овај вирус је још увијек нов, а ми се ослањамо на ранија искуства, прије свега она са сличним вирусима као што су SARS-Cov и MERS-Cov. Наравно, сваки је вирус прича за себе и ми свакодневно добијамо нове податке које је потребно критички протумачити и дати им практично значење. Желим да нагласим да ће исправно мишљење увијек на крају бити прихваћено, нетачно ће бити напуштено, а оно што се сигурно не мијења су генералне упуте о епидемиолошким мјерама с почетка пандемије које се тичу маске, дистанце и хигијене.“

Иако стручњаци стално говоре о неопходности имунизације као јединог начина да изађемо из пандемије, један број грађана ипак страхује од вакцина.

„То је један од највећих проблема с којима се тренутно сусрећемо, мада антиваксерски покрет није ништа ново. С тим проблемом се научна заједница бори још од 1998.године када је објављен први рад о штетности ММР вакцине. Тај рад је касније повучен због тога што је доказано да се аутори нису водили етичким правилима поступања и приликом избора дјеце коју ће укључити у своје истраживање су били знатно пристрасни, односно укључивали су оне случајеве за које су схватили да ће им дати резултате које су они жељели, дакле, информацију да су вакцине штетне. Пандемија је антиваксерском покрету дала нови залет, а ево баш прије неколико дана је објављено једно истраживање о размишљању становника БиХ о тој теми. Студију је радила проф. др. Амина Козарић са својим колегама и студентима на узорку од преко десет хиљада становника БиХ и само 25,7% испитаника је изјавило да жели примити вакцину, а најчешћи аргумент је да вакцине нису прошле све фазе истраживања. Морам рећи да то није тачно – све вакцине јесу прошле нужне фазе клиничких испитивања! Наравно, испитивања се и настављају, зашто би се стало с тим кад већ имамо могућност да акумулирамо знање, све се то ради по највишим стандардима. Здравље грађана неће бити угрожено вакцинацијом, управо супротно, то је први корак за повратак у нормалан живот. Истина, оне јесу произведене брзо, али то нам је омогућила модерна наука и технологија, а у оваквој ситуацији није било тешко наћи и финансијере.“

Пандемија Covid-19 донијела је и нешто позитивно, а то је повећан интерес младих људи за науку, између осталог и за микробиологију, генетику и сродне гране.

„У току прошле, а и нове академске године за коју се припремамо, ми смо видјели пораст интереса за студиј генетике и биоинжињеринга, не само за додипломски, него и за мастер и докторски, а велики је и интерес за истраживања везана за ову пандемију, не само студената, него и професора, те људи запослених у дијагностичким лабораторијама.“

Доц. др. Адна Ашић за БХ Радио 1 говорила је и о посебним сојевима вируса SARS-Cov-2 као што су британски, јужноафрички и бразилски, те о прецизности ПЦР тестирања за које каже да и даље остаје основна метода детекције присуства коронавируса.