Народно позориште је имало срећу или несрећу, прије несрећу, да проживи разне трауме, разне катаклизме. Присјетимо се Другог свјетског рата. Присјетимо се опсаде Сарајева. Ево сада тренутно живимо вријеме пандемије Covid 19 и ко зна до кад ће то бити. Бојим се да не буде Covid 24, казао је у разговору за Фену директор Народног позоришта Сарајево Изудин Бајровић, говорећи о јубилеју Куће на Обали која ове године обиљежава сто година дјеловања.

Бајровић истиче да је 2021. јубиларна година за Народно позориште. Тако се 21. октобра ове године навршава сто година од прве представе изведене у Народном позоришту, а била је то Нушићева “Протекција”.

Сто година, сматра Бајровић, релативно је кратак период у односу на историју позоришта уопште, али дуг период када је ријеч о историји бх. позоришта.

Говорећи о тренутној ситуацији у којој се налази та најзначајнија позоришна кућа у БиХ, он истиче да је Народно позориште на специфичан начин погођено свим што се дешава, јер пандемија постаје епидемиолошки, здравствени проблем али и економски па и политички.

Због здравствених и епидемиолошких разлога Народно позориште ради у ограниченим капацитетима те није у могућности нормално изводити репертоар. Редуциран је и број гледалаца, те их по прописаним мјерама максимално може бити 70 у дворани.

“Погађа нас и економски јер ребалансом буџета који је извршен прошле године, а наставља се и у овој години, наша средства су смањена за око пола милиона, што је огроман новац за нас. А политичка криза која се дешава, која се свако мало понавља, код нас се очитује тако да смо у току прошле године имали два мораторија. Два пута су мијењане владе, а оба пута су нове скупштинске већине уводиле мораториј на запошљавање који није само то, већ он са собом повлачи пуно ствари које директно утичу на наш рад, као што су ангажовање спољних сарадника, умјетника, аутора”, подвукао је директор Народног позоришта Изудин Бајровић.

Он наглашава да је тешко направити представу без редитеља, јер немају свог кућног редитеља. Проблем је направити представу и ако се не могу ангажовати костимограф, сценограф или млади глумац неопходан за представу.

“Долазимо у тешку ситуацију. При томе Влада је увела неку врсту мониторинга у нашем раду. Не можемо ништа потписати, ниједан уговор без претходне сагласности Владе. То је довело до тога да смо у јануару морали потпуно отказати наш редовни репертоар. У фебруару играмо, имамо и премијеру. Добили смо сагласност за фебруар, а онда ћемо опет морати тражити сагласност за март, април, мај…”, подвукао је Бајровић.

Ситуација је, сматра он, врло компликована. Криза којом је погођен цијели свијет када се сведе на локалне оквире проузрокује пуно других проблема. Један од њих је и недостатак кадрова.

“Нама недостаје кадрова у свим сегментима. Имамо 253 радна мјеста по систематизацији, а у овом тренутку имамо 173 стално запослена. Имамо нешто запослених на годину дана и 253 није сасвим довољно за нормално за фунционисање великог позоришта које има Оперу, Драму, Балет, технику. А о 173 да не говоримо, то је стварно премало”, мишљења је Бајровић.

Он истиче да позориште нема довољно људи који би могли поставити компликовани декор. Немају извођача, али имају незапослене младе глумце које не могу запослити, а који “вапе” за послом, а баве се конобарисањем, раде у call центрима, одлазе у иностранство.

“А ми имамо најмлађег глумца у ансамблу који има бар 35 година а мора стално да игра двадесетогодишњаке”, устврдио је.

Проблем је и што Народно позориште такођер нема ријешен проблем ни руководећих, управљачких структура.

“Немамо Управног одбора, због чега је велики број наших одлука незаконито. Не можемо донијети велики број неопходних одлука а не видим неку брзину да се тај Управни одбор формира”, подвукао је Бајровић.

Осим што је директор Народног позоришта, Бајровић обавља и послове умјетничког директора Драме НП Сарајево.

“Драма већ одавно нема умјетничког руководиоца, односно директора. По систематизацији то радно мјесто постоји. Имали смо вршиоца дужности којем је истекао в.д мандат те га не можемо запослити, јер и за то нам треба сагласност. Ускоро ће истећи и мандати в.д. умјетничких директора Опере и Балета”, упозорио је он.

Устврдио је да уколико ни за та радна мјеста не добију сагласност на вријеме, његова је обавеза и то да буде умјетнички директор Опере и Балета.

“Колико год ја волим и познајем позориште, ипак нисам за те области стручњак. Са Драмом још некако могу да се изборим јер то је неко моје природно поље дјеловања, размишљања. Можемо правити репертоар квалитетан још неко вријеме, иако би било заиста неопходно да и то радно мјесто буде попуњено”, казао је Бајровић.

Говорећи о ситуацији у којој се налазе Бајровић се ипак нада да ће се ствари посложити те да ће сви ти мораторији на неки начин сами себе обесмислити. Подсјетио је да је била направљена кампања којом су јавност обавијестили шта ти мораторији значе за рад позоришта. Било је, каже, обећања да ће та институција бити изузета из тога, међутим мораториј је остао.

“Треба вечерас да се игра представа па се ујутру глумац разболи и требамо га замијенити ангажујући другог глумца. За то морамо добити сагласност а то ћемо добити можда тек за 15 дана, иако је нама та сагласност на примјер потребна за вечерас. Позориште је жива ствар и не може се тако административно, хладно третирати”, казао је директор Народног позоришта, институције која својих првих сто година обиљежава под низом ограничења.