Број људи који остају без посла протеклих неколико мјесеци због пандемије и пада привредне активности мјери се хиљадама. Овај проблем ланчано је са собом повукао и већи број оних који због немогућности за зараду немају чиме да прехране ни себе,нити своје породице. То поткрјепљују свакодневни апели из јавних кухиња,у које све већи број људи долази да тражи помоћ. Међутим,складишта са намирницама у овим хуманитарним организацијама су посљедњих дана скоро потпуно празна.

Колике су потребе за храном најсиромашнијих грађана прилично вјерно приказују ови кадрови недавне подјеле вишкова кромпира повртлара у Бањалуци.. У јавним кухињама свакодневно иста слика,стотине људи чекају на вјероватно једини оброк који имају током дана. И то су махом они са минималним пензијама или без примања.

Јавна кухиња „Мозаик пријатељства“ свакодневно уз редовних 600 оброка помаже и новим корисницима који долазе да траже храну. Таквих је кажу, нажалост све већи број. Због тога се залихе хране које имају врло брзо потроше.

МИРОСЛАВ СУБАШИЋ,предсједник ХО“Мозаик пријатељства“Бања Лука

Постоји проблем како одговорити на потребе за храном људи који неће да стоје у овом реду,људи којих је срамота,који су дали свој образ и здравље да изграде ову земљу,а данас он мора да преживи,и зато смо исцрпили све сто смо имали, све своје намирнице да направимо пакете и за те људе да њима помогнемо

Због пандемије и губитка посла и бањалучки Црвени крст свакодневно прима 30-ак позива са молбом за помоћ за добијање пакета основних животних намирница. Кажу да су и њихова складишта скоро потпуно празна у посљедњих неколико дана.

ЖЕЉКИЦА ИЛИЋ,секретар Црвеног крста Бања Лука

Због пандемије и губитка посла нам се јављају управо такви људи из града али и приградских насеља,траже пакете да некако превазиђу овај период и прехране породице,имамо преко 30 таквих позива и трај број се повећава.Интервенишемо колико можемо и тамо гдје је најтеже..

Према подацима Уједињених нација, свако шесто домаћинство у Босни и Херцеговини је сиромашно, 15 посто грађана је у апсолутном сиромаштву док је половина становништва на рубу сиромаштва. О гладнима не постоје званичне нити прецизне статистике,али свакодневни апели из јавних кухиња о повећању броја корисника говоре да је гладних већи број него што се претпоставља.