Слике насилних демонстраната који упадају у амерички Капитол Хилу покушају да пониште резултат демократских избора шокирали су људе широм свијета.

Четири особе су смртно страдале током напада присталица предсједника Трампа након што се обратио скупу у Вашингтону.

Новоизабрани предсједник Джо Бајден назвао је то “побуном”, док је потпредсједник Мајке Пенсрекао да је насиље био “мрачан дан у хисторији Капитол Хила Сједињених Држава”.

Али ово није први пут да је зграда, која се сматра симболичним срцем америчке демократије, погођена насиљем.

Од бомби до страних инвазија, ББЦ је објавио кратки преглед четири пута када је нападнута зграда Капитол Хила.

Британске снаге су покушале спалити Капитол Хил 1814.

Можда је најпознатији напад британских снага за вријеме рата од 1812. године.

Британске трупе, предвођене вицеадмиралом сер Александром Цокбурном и генерал-мајором Робертом Росом, запалиле су зграду Капитола, која је тада била у изградњи, након инвазије на Вашингтон ДЦ у аугусту 1814. године (иако је зграда остала захваљујући снажном пљуску који је услиједио).

У знак одмазде због америчког спаљивања главног града Горње Канаде у Јорку годину дана раније, британске трупе су запалиле и друге дијелове града и неке битне зграде, укључујући Бијелу кућу.

Напад 1814. године представља једини пут да је страна сила заузела и окупирала Вашингтон.

Британска амбасада у Вашингтону се 2014. извинила након што је на Твитер поставила слику торте с насликаном Бијелом кућом окружену искрама, “у спомен” на паљење зграде прије 200 година.

Напад динамитом 4. јула, 1915. године

Стољеће након британског напада, Ерих Муентер, бивши професор њемачког на Харвардском универзитету, узроковао је експлозију динамитом у пријемној соби у Сенату.

Експлозија је оштетила зграду, али ниједна особа није рањена.

Муентер је касније рекао да је напад био одговор америчким финансијерима који су помагали Британији против Нјемачке у Првом свјетском рату.

Пишући под псеудонимом за Вашингтон Ивнинг Стар, Муентер је рекао да се нада да ће напад “бити толико бучан да надгласа оне који траже рат”, додајући: “Ова експлозија је узвик мог позива на мир.”

Дан након напада, Муентер је пуцао и озлиједио финансијера ЈП Моргана млађег, прије него што га је Морганов батлер савладао. Касније је Муентер извршио самоубиство.

Напад порториканских националиста 1954. године

Дана 1. марта 1954. године, четворо порториканских националиста махали су заставом своје земље и узвикивали “Слобода за Порторико”, отварајући ватру у просторији за посјетитеље у Представничком дому, ранивши пет конгресмена.

Нисам дошла никога убити, дошла сам умријети за Порторико – повикала је челница групе Лолита Леброн за вријеме хапшења.

Леброн је осуђена на 50 година затвора, а остало троје активиста добили су укупно 75 година.

Све казне касније је умањио предсједник Джими Картер. Нјегова администрација рекла је да би њихово ослобађање “представљало значајан хумании гест и да би га већина међународне заједнице доживљавала као такво”.

Група се вратила у Порторико.

Бомба ‘Отпор завјере’ – 1983

На другом спрату Сената је 7. новембра 1983. године дошло до снажне експлозије.

Неколико минута прије експлозије, особа која је тврдила да припада групи под називом Јединица оружаног отпора позвала је централу Капитола упозоравајући на напад, рекавши да је то одмазда за америчке војне акције у Гренади и Либану.

Није било жртава, али је било велике материјалне штете.

ФБИ је 1988. године ухапсио седам чланова радикално-лијеве групе “Отпор завјере” због напада на Цапитол и неколико експлозија у Форт Мек Нер и дворишту сједишта морнарице Вашингтона 1983. и 1984.

Линда Еванс и Лаура Вајт хорн затворене су због завјере и злонамјерног уништавања владине имовине 1991. Међутим, обје су сада на слободи.