Здравствени сустав треба хитно реформирати, сложили су се судионици тематске расправе на саборском Одбору за здравство, а министар здравства Вили Берош најавио је могућност централизације здравствених установа због лакшег управљања и проведбе потребних мјера.

Да није било Цовида-19 вјеројатно би неке реформе биле започете, а договор око плаћања дуга љекарнама само је мали корак у стабилизацији здравственог сустава. “Ако не започнемо с реформама у најкраћем временском року бит ћемо у великом проблему. Тога сам као најодговорнији човјек хрватског здравства болно свјестан”, рекао је Берош.

Због лакшег управљања најавио је могућност централизације здравствених установа, односно пријенос власничких права на државу како би се потребне промјене могле провести.

“Централизација здравствених установа због лакшег управљања један је од елемента који ћемо подузети, ако за то добијем зелено свјетло на разини Владе, након завршетка локалних избора. То је пут који ће омогућити далеко боље управљање здравственим суставом, елиминирати политичке елементе у вођењу установа и нагласити финанцијску стабилност”, казао је Берош.

То укључује ревизију мреже јавноздравствених установа и прерасподјелу дјелатности у болницама, чиме би се наставила функционална интеграција болница, додао је.

Кад је ријеч о финанцијском дијелу, Берош држи како је потребна нова политика одређивања цијене здравствене услуге и лимита болница, јер 70 посто болница већину својих средстава троши на плаће, а њих 23 посто иде и преко износа лимита.

Министар финанција Здравко Марић истакнуо је како су прошле године расходи у здравству досегнули 34 милијарде куна, приход од доприноса је 21 милијарду куна, а трансфери према здравству ове ће године морати износити 10 милијарди куна.

И Марић каже како је након договора о подмирењу дуга веледрогеријама сљедећи корак реформа здравства,

“Дуг према веледрогеријама претачемо у дуг према банкама, али мислим да смо послали коректну поруку. Иако смо изнад законом прописаних рокова плаћања, циљана разина је 120 дана за љекарне и 180 дана за болнице, а сљедећи корак је реформа здравства”, рекао је Марић.

Равнатељ Удруге послодаваца у здравству Дражен Јурковић устврдио је да Хрватској недостаје средстава за здравствени сустав па је потребан “цлеан старт”, што значи ријешити постојећи дуг да би могли почети рјешавати текућу неликвидност. У том смислу договор с веледрогеријама је добар почетак.

Здравствени сустав је прошлу годину завршио с 2,6 милијарди куна минуса, а готово сав минус отпада на болнички сустав, каже Јурковић додајући да је 2018. минус износио 857 милијуна, 2019. године 1,1 милијарду куна, а у прва два мјесеца ове године је 640 милијуна.

Рокови плаћања дугова код 24 болнице крећу се унутар године дана, код 11 болница између године и двије, док 24 болнице имају дугове изнад двије године.

Укупне обвезе здравственог сустава у неколико година порасле су са 7,6 милијарди куна на више од 10 милијарди куна. Истодобно, ХЗЗО на приходовној страни потражује 4,9 милијарди куна које не може наплатити.

Питом је непојмљиво да држава не подмирује своје трансфере из прорачуна према ХЗЗО-у, чиме је од 2015. до 2019. акумулирано девет милијарди куна, више од дуга према веледрогеријама.

Јурковић је навео низ мјера на приходовној и расходовној страни које би водиле јачању финанцијске стабилности сустава. Подсјетио је и на мастерплан болница донесен 2015. као дио структурне реформе за који још увијек нису донесени проведбени акти.

Предсједница саборског Одбора за здравства Рената Сабљар Драчевац подсјетила је како је Берош још 26. листопада на сједници одбора рекао да су реформе здравства већ припремљене и налазе се на столу премијера, али те реформе нитко досад није видио.

Досад смо три пута санирали дугове веледрогеријама, а ништа није подузето како би се смањили укупни трошкови у здравству, казала је.