Кантонална болница ”Др. Ирфан Љубијанкић” је у новим проблемима. Приче о дуговањима засјенило је то што је скоро 50 медицинара остало без посла јер су им истекли уговори. Међу њима су углавном они који су примљени за вријеме пандемије и који су радили у најтежим условима.

Рад у најтежим условима, излагање зарази, само су дјелић онога са чиме су се медицинари сусретали у протеклим мјесецима. Око 50 њих у болници неће остати. Тек неколицина ће бити примљена кроз нови конкурс.

ХАЈРУДИН ХАВИЋ, равнатељ КБ ”Др. Ирфан Љубијанкић”

”Они су одрадили својих шест мјесеци, колико смо их могли примити по кантоналној уредби, а по истој их тренутно не можемо даље задржати. За све оно што нам је неопходно морамо расписати конкурсе и онда даље видјети.”

Љекари кажу да се цијела ситуација знатно одразила на посао. На годишње одморе, барем сада, могу заборавити.

ЕТИДА РИЗВАНОВИЋ-ВОЈИЋ, начелница Одјела за плућне болести

”Нашли смо се у врло, врло тешкој ситуацији. Буквално смо стопирани, смјена је комплетирана и тако раде. Нико од њих, без обзира што је сезона и што смо сви једва дочекали ово љето, не може искористити своје право на годишњи одмор.”

Сви они који у свом граду не буду могли добити посао, неће имати избора него да срећу потраже ван граница Босне и Херцеговине. С друге стране, љекари упозоравају да би здравствени систем у надолазећим годинама могао доживјети колапс.

ЕТИДА РИЗВАНОВИЋ-ВОЈИЋ, начелница Одјела за плућне болести

”То су све млади људи који планирају фамилију, живот и када остану без посла, а не виде да ће се то ријешити, наравно да ће потражити будућност вани. То је оно што је тужно и што је штета. Нисам у тој позицији нити могу ријешити такву ствар, али бих апелирала на оне који могу, да покушају разумјети проблематику. Здравство је у тешкој ситуацији и ако се буде ишло у овом смјеру, биће још теже.”

Број оних који одлазе у европске земље је све већи. Само у Унско-санском кантону је 800 медицинара регистрованих на евиденцији незапослених.

ЈАСМИН ПРОШИЋ, Служба за запошљавање УСК

”Босански очај и њемачко тржиште рада – вапи за медицинском радном снагом путем разноразних мешетара и особа које се баве тим послом.”

У учионицама у којима се учи њемачки језик, све су присутнији и љекари. Нарочито они млади. На крају се поставља питање – Ко ће нас лијечити?