Легално тржиште духанских производа је од 2010. до 2020. године смањено за више од 56 посто. Губици у пуњењу буџета мјере се стотинама милиона марака. Ипак, акцизе на духан су све веће што директно утиче на формирање цијена. Домаћа духанска индустрија готово и не постоји, а удио домаћих прозвођача на тржишту је занемарив.

Због црног тржишта сви су на губитку осим шверцера. Прошле године службеници Управе за индиректно опорезивање заплијенили су цигарете и духан у вриједности већој од 2,5 милијуна марака.

“Што се тиче самих активности у овој 2021. години такођер је проведен одређени број акција, али задња акција гдје смо имали практично спријечен покушај кријумчарења цигарета у вриједности од милион и 608 хиљада марака је најзначајнија запљена коју су наши службеници урадили”, истиче портпарол Управе за индиректно опорезивање БиХ Ратко Ковачевић.

Неусклађеност трошарина са стандардом живота, кажу економсти, довела је до тога да фабрике духана у БиХ или су угашене, попут оних у Мостару и Бањој Луци, или веома мало производе попут Фабрике духана Сарајево. Продаја на црно онемогућила је пласман домаћих духанских производа.

“Тако да смо ми овдје принуђени да се боримо, али ми смо практично на самом издисају и врло вјероватно да ће ова производња дувана у Босни и Херцеговини врло брзо да исчезне… Овдје има она народна изрека која каже, да би крава дала више млијека треба је нахранити, а не тући”, каже Светозар Михајловић, сувласник предузећа Дуван Бијељина.

Вриједност кутије цигарета с маркицом која кошта 5 марака, заправо је пола марке, јер се 4,5 марке односе на акцизе и ПДВ. Сваке године Босна и Херцеговина, ради развијеног црног тржиста, губи једну милијарду марака.

За разлику од земаља Еуропске уније, у Босни и Херцеговини новац од трошарина се не користи за улагање у здравство већ за попуњавање прорачунских рупа.

“Тај новац, пошто су у питању акцизе, према тренутно важећим законима иде у текућу буџетску потрошњу. Оно што заговарам годинама заиста јесте да се барем дио новца од прикупљених акциза на духан усмјерава у здравствени сектор, у лијечење тешко обољелих наших грађана да не морамо више користити те телефонске позиве и на тај начин скупљати новац, али заиста користи су вишеструке”, наглашава економски аналитичар Фарук Хаџић.

С обзиром на велико трошаринско оптерећење које је највеће у Еуропи према куповној снази становништва, илегално тржиште је постало уносан бизнис од којег профитира неколицина док су на губитку држава и грађани.