Три године БиХ се покушава изборити с мигрантском кризом. И након три године реалност изгледа овако: новца има јер нас финанцира Еуропска унија, али домаће власти не могу или не желе осигурати ефикасну координацију у управљању миграцијама.

Тренутни приказ како је БиХ подјелила терет мигрантске кризе:

Видљиво је, а и познато од раније, на териорију РС не могу. Тако су УСК и КС поднијели највећи терет.

И даље је највећа концентрација илегалних улазака на источној граници. Кадра у Граничној полицији и даље недостаје, границе порозне, и мигранти без већих проблема улазе у БиХ.

ФРАНКА ВИЦАН, гласноговорница Граничне полиције БиХ

Управо на источном дјелу наше границе из смјера Србије и Црне горе. Од почетка године припадници Граничне полиције одвратили су 12 тисућа особа од незаконитог покушаја преласка државне границе.

Хладно вријеме изазвало је највећу хуманитарну кризу на подручју УСК.

Миграната је тамо скоро 4000. У ТК се не задржавају дуго. У студеном их је пристигло тек 186. На подручју ХНК се налазе они од раније само у прихватном центру Салаковац капацитета 290.

За КС зна се колико их је смјештено у Ушивку и Блажују, а у имиграцијском центру у Источном Сарајеву капацитет је 150. Колико је њих на улицама и приватним смјештајима нитко не зна.

МИРЗА ХАЏИАБДИЋ, начелник Одјела за односе са јавношћу МУП-а КС

На подручју КС у капмовима Ушивак и блажуј је 4000 миграната. У овом тренутку према нашим процјенама негдје око 300 миграната протеклих дана с подручја УСК дошло у КС.

На сцени тренутно препуцавања локалних и државних власти. Министар сигурности наше земље не даје охрабрујуће прогнозе када би озбиљно могли почети да се рјешавају настали проблеми. Кратко нам је казао да се ургентна питања рјешавају ових дана.

СЕЛМО ЦИКОТИЋ, министар сигурности БиХ

Кад ријешимо ове акутне проблеме очекујем да се овом проблему приступи на један организиран начин и да се нађу политичке организације и све друге формуле да се терет мигрантске кризе дистибуира на цијелом простору БиХ.

ШУХРЕТ ФАЗЛИЋ, градоначелник Бихаћа

То је један салонски хуманизам који се практицира, а ми се морамо носити с проблемима и имамо људе о којима требамо водити рачуна. Ево вам примјер службе за странце већина ових миграната који се сада налазе на Липи они су у илегалном статусу, по закону о странцима они би требали бити ухићени и смјештени у екстрадицоијски притвор и изручени земљи поријекла.

Све се могло рјешити, јер бар у овом случају новац није био проблем.

Процјене су да је у ове три године само од ЕУ донирано 85 милијуна еура, те 10 милијуна хуманитарне помоћи. ЕУ је најавила и нови пакет помоћи од 25 милијуна еура. Тко ће контролирати расподјелу?

ПЕТЕР ВАН ДЕР АУWЕРАЕРТ, одлазећи шеф мисије ИОМ-а у БиХ

Како се троши новац то одлучују ЕУ, Вијеће министара, Министарство сигурности, ИОМ и остали партнери. ИОМ новац троши према прорачуну који је договорен, неки дио новца иде за хуманитарну помоћ као управљање центра у Блажују, то је ЕУ, неки дио новца за куповину опреме служби за послове са странцима и граничној полицији.

Прецизних анализа о утрошку нема. Из министартва сигурности кажу да се средства издвајају из прорачуна, а новац од ЕУ иде ка међународним организацијама. Они су имали тек једну донацију из Чешке од милијун еура за набавку опреме за надзор границе.