Напредак у области поштивања људских права у Босни и Херцеговини током протеклих година је примјетан, поручују надлежне институције. Према извјештају Уједињених народа, наша земља налази се на 59. мјесту од укупно 162 посматране земље.

Међутим, колико је квалитетан напредак, институције јаке, а друштво зрело, ако неколико пресуда Европског суда за људска права чека на имплементацију?

Десет година од доношење пресуде Европског суда за људска права у предмету “Сејдић и Финци”, власти у нашој земљи још нису нашле начина да је имплементирају.

Ова пресуда узима се као најочитији примјер кршења људских права у Босни и Херцеговини.

“Поред тих сложених питања, постоје и она питања која су више процедуралног карактера, као што су унапређење одређених процедура, конкуренцијско вијеће, увођење нових квота или других рјешења, која су много једноставнија или мање захтјевна у односу на уставна питања”, рекао је Јохан Сатлер, шеф Делегације Европске уније у Босни и Херцеговини.

Једно од мање захтјевних питања које институције морају ријешити, представља и одговорнији приступ особама са менталним и интелектуалним потешкоћама.

“Мени је жао што је Завод у Пазарићу стављен у фокус због фотографија, али стање у свим установама у којима су смјештене особе са интелектуалним и менталним потешкоћама је готово идентично као у Пазарићу. Када је у питању смјештај, у неким установама стање је чак и лошије”, рекла је Јасминка Џумхур, омбудсман за људска права Босне и Херцеговине.

Иако власти у нашој земљи кажу да је у посљедње двије деценије урађено много у области поштивања људских права, чињеница је да је пред Босном и Херцеговином још много посла.

Вијеће за људска права Уједињених народа нашој земљи је издало 207 препорука које је потребно имплементирати у наредне четири године.

“Те препоруке, практично, значе спремност институција, капацитираност институција, обезбијеђени механизми за заштиту људских права и финансије, које су итекако значајне за остваривање и поштивање људских права у Босни и Херцеговини”, рекла је Семиха Боровац, министрица за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине.

Неке од препорука Уједињених народа односе се на хармонизацију закона са Истанбулском конвенцијом, заштиту права рањивих група, као што су дјеца, те приступ здравственој заштити, инклузију особа са инвалидитетом, те приступ правди жртвама сексуалног насиља у рату.