Босна Херцеговина неће набављати лијекове за лијечење обољелих од коронавируса кроз велику европску набавку лијекова покренуту средином прошлог мјесеца јер није доставила податке о својим потребама до тренутка расписивања набавке, потврђено је за Балканску истраживачку мрежу Босне и Херцеговине (БИРН БиХ) из Европске комисије и Министарства вањских послова БиХ.

БИРН-у БиХ је објашњено да БиХ, због сложености нашег административног система, није на вријеме послала спискове лијекова за европски јавни позив за набавку лијекова за које се сматра да помажу у лијечењу инфекције COVID-19.

Здравствене установе објашњавају да имају довољне количине дијела лијекова, углавном захваљујући донацијама или набавкама које су саме спровеле, али да већ неко вријеме истичу потребе за тренутно најпопуларнијим лијеком за лијечење обољелих од коронавируса – ремдесивиром.

Када је БИРН БиХ раније писао о лијековима које БиХ набавља на основу Споразума о заједничкој јавној набавци медицинских протумјера (ЈПА), из Министарства цивилних послова БиХ је речено да ће се “лијекови појавити у БиХ оног тренутка када све процедуре буду окончане”.

Мјесец и по касније, европски тендер је расписан, али БиХ у њему не учествује.

Ана Пизонеро, гласноговорница Европске комисије, потврдила је за БИРН БиХ да БиХ није исказала интерес за недавно објављени тендер за набавку лијекова.

“БиХ није укључена у набавку лијекова потребних за одјеле интензивне његе која је расписана 17. јуна, нити је до сада изразила интерес за предстојећу набавку. Набавка остале опреме, попут тестова и заштитне медицинске опреме, још се разматра. Ово је био једини тендер који се односи на набавку лијекова расписан од априла текуће године до данас”, каже Писонеро.

Компликован административни систем

Министарство цивилних послова БиХ тврди како им Министарство вањских послова БиХ није на вријеме послало упит за доставу листе исказаних потреба за набавку лијекова.

“Министарство вањских послова БиХ обратило се Министарству цивилних послова БиХ у петак, 12. јуна 2020. године, електронском поруком посланом након радног времена, у 17:15 сати, са захтјевом да се до понедјељка, 15. јуна, у 12 сати, по трећи пут, достави усаглашена листа потреба ради покретања процедуре европске јавне набавке за лијекове”, објашњавају из Министарства цивилних послова БиХ.

“У понедјељак, 15. јуна, упутили смо допис ресорним министарствима са захтјевом да искажу потребе у најкраћем року. Два дана касније, запримили смо одговоре ентитетских министарстава, а 18. јуна и одговор Брчко дистрикта БиХ. Тог дана комплетирана је листа и прослијеђена Министарству вањских послова БиХ”, наводи се у одговору Министарства цивилних послова БиХ.

Европски тендер тада је већ био расписан без спецификација из БиХ.

Из Министарства вањских послова БиХ објашњавају да је БиХ на позив закаснила због начина на који бх. администрација функционише и чињенице да Европска комисија често оставља кратак рок за доставу података.

“Доставили смо Министарству цивилних послова БиХ захтјев за очитовање о потребама БиХ за лијековима који се користе на одјелима интензивне његе у петак, 12. јуна, у тренутку када смо исти, такођер електронским путем, запримили од надлежне службе Европске комисије у 16:45 сати”, потврђују из Министарства вањских послова БиХ.

“Од земаља, уговорних страна, врло често се тражи да доставе тражене информације у веома кратком року. С обзиром на специфичности БиХ и подјелу надлежности по овом питању, надлежним институцијама у БиХ је некада веома тешко у предвиђеном року извршити предвиђене консултације с нижим нивоима власти и доставити обједињен одговор”, наводе из Министарства вањских посова БиХ.

БиХ је до сада лијекове за лијечење обољелих од коронавируса осигуравала углавном захваљујући донацијама.

Tablete, lijekovi
Foto: Ilustracija

Донације лијекова

Крајем априла, на 18. ванредној сједници, Вијеће министара БиХ утврдило је Приједлог одлуке о ратификацији Споразума о заједничкој јавној набавци медицинских протумјера, који је раније тог мјесеца потписала министрица вањских послова БиХ Бисера Турковић.

Истог дана, Министарство цивилних послова БиХ објавило је саопштење у којем се похвалило потписивањем уговора о донацији с компанијом “Sandoz” (Lek Pharmaceuticals), која је донирала 22.800 таблета хидроксиклорокин сулфата.

У том тренутку, хидроксиклорокин је још увијек на листи најтраженијих лијекова у борби против инфекције COVID-19.

Раније, половином априла, домаћа фармацеутска компанија “ZADA Pharmaceuticals” пласирала је на бх. тржиште лијек Malcovir, који је по саставу хидроксиклорокин и за чију производњу до тог тренутка нико није био регистрован у БиХ.

“ZADA Pharmaceuticals” тада најављује донацију лијека здравственим установама у нашој земљи путем Министарства цивилних послова БиХ и Вијећа министара БиХ. Министарство цивилних послова БиХ одазвало се позиву захваљујући којем је Министарству здравства Зеничко-добојског кантона донирано 6.000 таблета лијека Malcovir.

Едхем Миџић, начелник болничке апотеке Кантоналне болнице “Др. Ирфан Љубијанкић” у Бихаћу, потврђује како болница има довољне количине овог лијека.

“Тренутно на стању имамо 1.500 таблета Plaquenila (хидроксиклорокин) које се налазе на инфективном одјелу наше установе. Наведене таблете добили смо путем донације из Министарства цивилних послова БиХ. Лијек још увијек нисмо користили у терапији пацијената обољелих од коронавируса”, наглашава Миџић.

Ранка Кецман, начелница Клиничке апотеке Универзитетског клиничког центра Републике Српске, истиче да Клинички центар тренутно располаже хидроксиклорокином, лопинавиром/ритонавиром и интерфероном, али да их нису набавили посредством Министарства цивилних послова БиХ.

“Лијекови чија је набавка тражена од Министарства цивилних послова БиХ још увијек нису испоручени нашој установи. Сви лијекови који се користе у лијечењу обољелих од COVID-19 обезбијеђени су кроз донације и процедуре редовних набавки”, прецизира Кецман.

Антонија Верхаз, начелница Клинике за инфективне болести Универзитетског клиничког центра Републике Српске, наглашава да им за лијечење COVID-19 једино недостаје ремдесивир.

“Овим лијековима лијечено је више од 400 пацијената, али још увијек нисмо у могућности да извршимо анализу ефикасности лијекова с обзиром на чињеницу да пандемија још увијек траје. Анализа и евалуација тек предстоји по окончању пандемије. Није забиљежен нити један нежељени догађај код пацијената који су примали лијекове према протоколу за лијечење COVID-19”, додаје Вархаз.

Здравствени центар Брчко још увијек чека од Министарства цивилних послова БиХ један дио исказаних потреба за лијековима.

“Исказали смо потребе у процесу заједничких набавки за лијекове ремдесивир и тоцилизумаб, али их нисмо добили. Од Министарства цивилних послова БиХ примили смо лијек хидроксиклорокин. Лијек лопинавир/ритонавир набављен је средствима Центра. Интерферон је такођер био укључен у заједничку набавку, али ни њега нисмо добили. У процесу смо набавке и тражења ремдесивира и тоцилизумаба за потребе наше установе”, образлажу из Здравственог центра Брчко.

“Девет пацијента обољелих од коронавируса у Брчко дистрикту БиХ у периоду март – април 2020. године лијечено је лијековима хидроксиклорокин и лопинавир/ритонавир. У Здравственом центру Брчко нису постојали ни кадровски нити материјални услови за анализу успјешности лијечења наведеним лијековима”, наглашавају из Здравственог центара Брчко.

Свеучилишна клиничка болница Мостар лијекове је добила као донацију из Федералног министарства здравства.

“До сада смо имали довољну количину доступних лијекова. Хидроксиклорокин смо добили путем донације из Федералног министарства здравства. Ремдесивир није достављан у БиХ. Пацијенте лијечимо хидроксиклорокином”, саопштавају из Свеучилишне клиничке болнице Мостар.

Клинички центар Универзитета у Сарајеву о овој теми није желио говорити.

Laboratorija
Foto: Image by Ernesto Eslava from Pixabay

Ремдесивир – најтраженији лијек

Хидроксиклорокин се више не препоручује користити у лијечењу обољелих од коронавируса с тежом клиничком сликом. Његово мјесто на листи најтраженијих лијекова заузео је ремдесивир.

Америчка агенција за храну и лијекове извјештава, а преноси The New York Times, да је након увида у податке утврђено да се два лијека – хидроксиклорокин и клорокин – нису показали потенцијално корисним у односу на ризик њихове употребе.

“У извјештају који је довео до опозива употребе ових лијекова наводи се да је у више од 100 случајева откривен озбиљан срчани поремећај код COVID-19 пацијената. У 25 случајева лијечење је завршило смртним исходом”, пише The New York Times.

Почетком јула, Свјетска здравствена организација такођер прихвата препоруку Међународног управног одбора програма “Солидарност” и обуставља испитивање лијекова хидроксиклорокин и лопинавир/ритонавир у лијечењу обољелих од коронавируса.

“Након усвајања препоруке, истраживања су одмах прекинута, али само када је ријеч о лијечењу тешко обољелих пацијената. Одлука не утиче на могућност лијечења пацијената с блажим симптомима или успоставе терапије непосредно по сазнању да је особа била изложена коронавирусу”, предочава Свјетска здравствена организација.

У истом периоду, Европска агенција за лијекове одобрила је употребу ремдесивира у Европској унији под именом Veklury.

“Лијек се може добити само на рецепт и његова употреба ограничена је на здравствене установе у којима се пацијенти могу пажљиво надзирати. Veklury је показао клинички значајан учинак на вријеме опоравка код болесника са пнеумонијом COVID-19 којима је потребан додатни кисик и добро се подноси с благим нуспојавама. Коначан извјештај очекујемо у децембру 2020. године”, поручује Европска агенција за лијекове путем званичне веб странице агенције.

Како су раније казали саговорници БИРН-а БиХ, здравствене установе у БиХ су према Министарству цивилних послова БиХ одавно исказале интерес за набавку ремдесивира. Да се тражени лијек налази на листи коју је БиХ доставила Европској комисији, потврдили су из Министарства вањских послова.

Навели су и да се из европских набавки могуће повући, што је добро знати имајући у виду сложеност бх. администрације, а и брзину којом се клиничка испитивања везана за COVID-19 оспоравају или покрећу нова.

“Након треће комплетиране листе, обавијештени смо из Министарства вањских послова БиХ да се БиХ може укључити у резервну набавку, као и све друге државе које до 17. јуна нису доставиле финалну потврду потреба”, оптимистични су у Министарству цивилних послова БиХ.

Према саопштењима Министарства цивилних послова БиХ објављеним на њиховој официјелној интернетској страници, БиХ је до сада запримила донације лијекова од компанија “ZADA Pharmaceuticals”, “Sandoz” (Lek Pharmaceuticals) и “Sanofi”, као и Владе Норвешке, Владе Швицарске, Владе Јапана те Европске уније.