БиХ ће ове године захватити најтежа рецесија у посљедњих 25 година, када се предвиђа смањење реалног бруто домаћег производа /БДП/ за 3,2 одсто због успоравања у већини производних сектора, слабије потражње из окружења и политичке неизвјесности, наводи се у редовном економском извјештају Свјетске банке.

Из Свјетске банке истичу да неповољне демографске карактеристике БиХ, повећање броја заражених вирусом корона, те тешко политичко окружење могу, такође, погоршати утицаје пандемије и узроковати чак и већи пад БДП-а, него што се тренутно процјењује.

Шеф Канцеларије Свјетске банке за БиХ и Црну Гору Емануел Салинас рекао је да је ова криза имала огроман утицај на економију и животе људи у БиХ.

“БиХ се суочавала са бројним изазовима и прије пандемије, а сада је рјешавање многих од њих постало још ургентније. То укључује стварање простора за снажнији приватни сектор, повећање ефикасности јавног сектора, бољу заштиту људског капитала, кроз боље образовање и здравство, те стварање бољих прилика за младе”, истакао је Салинас.

У извјештају је наведено да је пандемија у овој години узроковала дубоку рецесију у региону западног Балкана, уз смањење и домаће и спољне потражње, праћено погоршањима у ланцима снабдијевања, доводећи до негативног раста у свих шест земаља регије.

Према извјештају, у овој години региону западног Балкана прогнозира се смањење економског раста за 4,8 одсто, што је за 1,7 процентних поена мање од прогноза из априла.

“Други, снажан талас пандемије од средине јуна одгађа економски опоравак у региону. Ограничења путовања и мјере дистанцирања, такође, умањују раст у земљама које више зависе од туризма”, истакли су из Свјетске банке и додали да пандемија доводи до нових изазова на тржиштима рада у региону и пријети да угрози напредак који су земље оствариле у области добростања.

До јуна је, према овом извјештају, незапосленост у региону порасла за пола процентног поена, уз гашење 139.000 радних мјеста, а процјењује се да је додатних 300.000 људи постало сиромашно у Албанији, на самопроглашеном Косову, у Црној Гори и Србији, што је скоро двоструко мање него да мјере одговора на пандемију нису уведене.

Директор Свјетске банке за западни Балкан Линда ван Гелдер истакла је да пандемија, као и у већем дијелу свијета, и даље тешко погађа људе овог региона, угрожавајући и здравље и економско добростање људи у свих шест земаља.

“Колико год да је ситуација лоша, била би много гора да владе нису брзо увеле мјере од самог почетка кризе. Први приоритет је и даље стављање здравствене кризе под контролу, уз ограничавање економске штете. Креатори политика у региону ће се потом требати фокусирати на јачање својих економских основа за чврст опоравак”, нагласила је Ван Гелдерова.

Осим побољшања здравствених система и јачања механизама социјалне заштите, каже Ван Гелдерова, креатори политика у региону требали би да уводе мјере за јачање људског капитала, изградњу снажнијих институција и јачање владавине права.

“Ова несрећна околност да се мора трошити више у вријеме смањења прихода, намеће додатни притисак на владе у региону да приоритет ставе на фискалну стабилност, укључујући и путем унапређења јавне потрошње и јачања придржавања пореских обавеза”, рекла је Ван Гелдерова.

У извјештају је истакнуто да ће брзина оправка, у краткорочном периоду, зависити од кретања пандемије, расположивости вакцине, што би омогућило нормализацију економске активности, те одрживог опоравка главног трговинског партнера региона – ЕУ.