Студија о серолошким испитивањима на територији Републике Српске почет ће 1. новембра и бавиће се процјеном, односно добијањем прецизних резултата о прокужености становништва вирусом Цовид-19, изјавио је у емисији БХТ1 Уживо Дејан Бокоњић, декан Медицинског факултета у Фочи.

Студија ће бити урађена у сарадњи са Институтом за јавно здравље Републике Српске, Медицинским факултетом у Бањалуци и Медицинским факултетом у Фочи.

“На терену ћемо прикупити око 1.700 узорака, што је репрезентативни узорак за број становника у Републици Српској рађен на основу прецизних демографских анализа, по свим општинама и градовима, на отприлике 540 домаћинстава. Имаћемо резервни узорак у случају да неке породице које ће учествовати у студији методом насумичног одабира, одустану од тестирања”, рекао је Бокоњић.

По његовим ријечима, студија би, као резултат, требало да нам да важан податак – колико је људи већ обољело, односно колико их је дошло у контакт са овим вирусом, као и колика је тренутна прокуженост становништва вирусом Цовид-19.

“Рачунамо да је то негдје око десет посто. Пошто радимо на основу протокола који је одредила Свјетска здравствена организација, надам се даћемо резултате које добијемо моћи да упоредимо са резултатима у региону и осталим земљама широм Европе и свијета, које су на сличан начин радиле овакву студију”.

Студија представља корак ближе у борби против вируса корона, али и корак ближе развијању нове стратегије.

“Када будемо знали – и у Републици Српској и у Федерацији БиХ колика је прокуженост становништва знаћемо колико смо далеко од колективног имунитета и шта нам је чинити кад дође вакцина у смислу колико би обухват вакцином требао да буде да бистигли до тог колективног имунитета”, каже Бокоњић.

Бокоњић каже како је ово први пут да се човјечанство сусреће са оваквим вирусом и пандемијом.

“Уназад 100 година таквих искустава нисмо имали. Као што видите, иде у различитим таласима, неке ствари се дешавају очекивано, неке не. У сваком случају, једини закључак, за сада, јесте поштивање мјера у смислу ношења маске и држања физичке дистанце да покушамо држати инфекцију под контролом. Научили смо, такођер, да је велики проблем ако је здравствени систем преоптерећен и не може да одговори великом броју хоспитализованих. Развлачење епидемије на сваки могући начин је добродошло и у суштини, на неки начин, куповина времена док се не дође до лијека, односно вакцине, која би могла доћи почетком наредне године”.

Лјуди се, наводи Бокоњић, морају научити да живе са овим вирусом.

“Јако је битно да се имунолошки систем људи упозна с овим вирусом како би број обољелих био у неком разумном нивоу током године или сезоне, зависно од тога хоће ли вирус у будућности поштовати годишња доба или сезоне – или неће. Не преостаје нам друго него да поштујемо мјере прописане од Свјетске здравствене организације преко наших министарстава и института за јаво здравље и да се трудимо да живи и здрави сачекамо вакцину и неке лијекове који би могли барем побољшати тежину клиничке слике”, рекао је Дејан Бокоњић, декан Медицинског факултета у Фочи.