Предсједник Словеније Борут Пахор данас је на конференцији за медије у Лјубљани рекао да се одлучно противи идеји “коначног распада Југославије” и промјени граница на Западном Балкану, те поручуио како је пријатељ државе БиХ, њене територијалне цјеловитости и еуроатлантске перспективе.

Словенски предсједник је, након објаве информације о постојању нон папера који је у сједиште Европске уније у Бриселу послао словенски премијер Јанез Јанша, а у којем се помињу промјене граница за Западном Балкану, одлучно одбио могућност реализације такве идеје додавши да у вријеме посјете Босни и Херцеговини и сусрета с члановима Предсједништва БиХ није знао за његово постојање.

Пахор је на почетку обраћања казао да било када и било гдје, када има прилику, објашњава своје стајалиште везано за ширење Европске уније на Западни Балкан и наглашава да га одлучно подржава.

“Ширење Европске уније на све државе Западног Балкана је геополитичко питање прве категорије”, рекао је Пахор и додао да заговара тезу да би било најбоље, због свих околности, када би се ЕУ одлучио да у разумно кратко вријеме укључи под своје окриље све државе Западног Балкана и да томе прилагоди своју стратегију проширења.

Казао је и да, при томе, редовито позива шефове држава Западног Балкана на брже прихватање реформи и провођења корака на том путу.

“Ширење ЕУ на државе Западног Балкана постаје све више питање времена и не само политичке воље. Споро ширење хлади повјерење у европске интеграције што у тим државама има за посљедицу успон национализма и све више ангажиран утјецај трећих држава”, казао је Пахор.

Под тачком пет свог образложења навео је да би брже ширење ЕУ на Западни Балкан такођер смањило значење наивних и опасних замисли о мијењају граница, које се због завршености прилика не могу догодити мирним путем.

“Зато све те замисли о промјени граница одбијам. И на посљедњем мјесту, бржи процес укључивања свих држава Западног Балкана у Европску унију значајно би ојачао начело територијалне цјеловитости држава, рјешавања њихових двостраних питања и битно ојачало сигурност и стабилност цијеле регије”, рекао је Пахор.

Поновио је да очувању територијалне цјеловитости земаља Западног Балкана, рјешавању њихових двостраних питања, помирењу унутар држава и међу њима, јачању мира и стабилности и посебно еуроатлантске перспективе тих простора посвећује своју пажњу више од десет година као предсједник владе и Републике.

“Зато сам прије 11 година дао иницијативу за оснивање процеса који данас носи назив Брдо-Бријуни. То је најзначајнија политичка регионална иницијатива која укључује шефове држава и из те иницијативе је израстао и Берлински процес”, казао је Пахор.

Подсјетио је да у оквиру припрема за наставак процеса недавно посјетио Сарајево гдје се сусрео са свим члановима Предсједништва БиХ.

“Пријатељ сам државе БиХ, њене територијалне цјеловитости и еуроатлантске перспективе. Један сам од ријетких шефова држава који тако јасно наглашавају значење помирења за њихову будућност. Већ то настојање, које је највише исказано у мом говору поводом 20 година од геноцида у Сребреници, показује моју чврсту одлучност о територијалној цјеловитости БиХ”, рекао је Пахор и подсјетио да је у БиХ долази седам пута.

Казао је да у вријеме, као ни прије, а ни послије, посљедње посјете Сарајеву није био упознат са садржајем никаквог нон папера.

“Замислима о коначном распаду Југославије и промјени граница се одлучно противим, јер не вјерујем да је то могуће постићи мирним путем и о томе сам више пута јавно говорио”, рекао је словенски предсједник.