Дејтон. Само име асоцира, како на мир, тако и на подјеле. Овог 21. новембра ће се обиљежити 25. годишњица споразума договореног у Дејтону, Охајо, који је затим потписан 14. децембра у Паризу. Како обиљежити тај дан?

Споразум постигнут у тој далекој зрачној бази имао је снажан утицај на обликовање Босне и Херцеговине. Окончао је страшни рат, нешто што је дјеловало немогуће у то вријеме. Обликовао је Устав. Потврдио је суверенитет, територијални интегритет и политичку независност БиХ. Започео је 25 година мира. А мир се никада не смије узимати здраво за готово, казао је амбасадор Велике Британије у БиХ Мет Филд.

На Дејтон се политичари у БиХ још увијек скоро свакодневно позивају. Некада као главни разлог проблема са којима се данас суочава. Некада као “оригинални” нацрт коме се треба вратити. Некада у смислу “духа” у коме нису тренутне институције, чак и онда када су баш те институције дефинисане у том Дејтонском уставу.

Како онда посматрати Дејтон, и чак и важније, у ком правцу ићи?

Прије свега, наслијеђе. Било који опис преговора у Дејтону да читате, јасно се виде несавршености. Споразум је покушао, прије него да буде основа модерне и инклузивне земље, да испреговара интересе политички и етнички одређених супарника, путем подјеле моћи, ветоа, начела равнотеже. Предност даје колективним правима над правима појединаца и компликованом административном устроју који дијели одговорност прије него ли разматра практично функционисање. Истраживање је показало су да мировни споразуми који укључују жене у преговоре знатно одрживији и успјешнији – оне су замјетно недостајале у Охају.

Али, критика да споразум није предвидио ове проблеме је такођер неправедна, не само због потпуног одсуства повјерења између тада још зараћених страна. Чак и тада, намјера није била да се ту све заврши. Пружили су се услови за прекид сукоба, да. И за почетак поновне изгадње земље, истакао је он.

ОСТАТАК ТЕКСТА ПРОЧИТАЈТЕ ОВДЈЕ