Данас је заказана коначна пресуда Ратку Младићу, бившем команданту Главног штаба Војске Републике Српске (ВРС), који се терети за најтеже ратне злочине почињене у Босни и Херцеговини (1992-1995.), укључујући и геноцид, а након што је првостепено осуђен на казну доживотног затвора.

Према утврђеној процедури, Жалбено вијеће може првостепену пресуду да потврди у цијелости, да је у неком дијелу преиначи, или да је укине и наложи ново суђење.

Током процеса против Младића, који је почео 16. маја 2012. и трајао 530 дана, изведена су 592 свједока, те предочено око 10.000 доказних материјала, а Хашки трибунал је у обзир узео и 2.000 пресуђених чињеница.

Након што је у бијегу провео готово 16 година, он је ухапшен у Србији 26. маја 2011. и пребачен у ИЦТY, односно притворску јединицу у Сцхевенингену 31. маја 2011. године.

Упутства за гледање програма специјалног програма БХТ1 и БХ Радија 1:

  • Сви гледаоци и слушаоци у Босни и Херцеговини и земљама гдје има програм БХТ1 и БХ Радија 1 моћиће пратити ову пресуду путем програма Телевизије Босне и Херцеговине – БХТ1.
  • Гледаоци који не могу пратити БХТ1 ван граница Босне и Херцеговине програм уживо посвећен пресуди као и дијалошку емисију од 20:00 моћиће пртатити путем наше Facobook странице на слиједeћa два линка:
  • Гледаоци у Босни и Херцеговини могу пратити пресуду и путем мобилних апарата и таблета на web претраживачима и апликацијама за iOS и Android.
  • Гледаоци ван Босне и Херцеговине који који користе роминг услуге неког од мобилних оператера из наше земље такођер програм БХРТ-а могу увије пратити путем апликација и наше странице:

БХТ1 Уживо

БХТ ХД Уживо

  • Радијски програм БХ Радија 1 може се пратити путем линка било гдје у свијету:

БХ Радио 1

или на TuneIn апликацији:

О пресуди

Другостепену и коначну пресуду изрећиће судије Жалбеног вијећа – Приска Матимба Ниамбе, Амината Луис Рунени Нгум, Сејмоур Пантон, Елизабет Ибанда-Нахамија и новоименовани судија Мустапфа Ел Беј.

Оптужница Ратка Младића између осталог, терети за намјеру трајног уклањања/прогона Бошњака, босанских Хрвата и другог несрпског становништва с великих дијелова Босне и Херцеговине, те за једног од кључних актера удружених злочиначких подухвата.

Хашки трибунал је Младића у првостепеном поступку прогласио кривим за кршење одредби Међународног хуманитарног права као и кршење закона и обичаја ратовања.

Претресно вијеће Хашки трибунал-ја је онда закључило да је Младић злочине у БиХ починио судјеловањем у четири удружена злочиначка подухвата.

Наиме, првостепеном пресудом од 22. новембра 2017. године Ратко Младић је осуђен на доживотну казну затвора по десет од укупно једанаест тачака оптужнице и то због геноцида (по једној тачки), злочина против човјечности (по пет тачака) и за ратне злочине (по четири тачке), али не и за геноцид у шест бх. опћина током 1992. године – Приједору, Санском Мосту, Кључу, Котор Вароши, Фочи и Власеници.

Геноцид у Сребреници

Конкретно, проглашен је кривим и осуђен за геноцид у Сребреници у јулу 1995. године, најтежи злочин почињен на тлу Европе након Другог свјетског рата, као и за прогоне Бошњака и Хрвата, тероризирање грађана Сарајева и узимање припадника УНПРОФОР-а за таоце.

Хашки трибунал је у вези са геноцидом почињеним у и око Сребренице утврдио да су снаге босанских Срба подузеле мјере смакнућа на хиљаде Бошњака из Сребренице, неселективно, како би извршиле злочин прогона, уз оцјену да нека од убистава и смакнућа имају обиљежја истребљења.

Утврђено је и да одређени број злочина за које се Младић терети представљају присилно премјештање, те је закључено да су се све радње везане уз Сребреницу одвијале геноцидно.

Вијеће, стога, утврђује да злочин геноцида, прогона, истребљења, убиства и нечовјечног и присилног поступања јесте почињен против Бошњака у и око Сребренице.

Претресно вијеће Хашки трибунал-ја потврдило је да је у јулу 1995. геноцид почињен у Сребреници, али не и у шест других опћина – Фочи, Кључу, Котор Вароши, Приједору, Санском Мосту и Власеници, гдје су потврђени злочини над несрпским становништвом (Бошњацима и Хрватима). Такве закључке првостепено вијеће донијело је и у пресуди бившем предсједнику РС-а Радовану Караџићу, који је, у међувремену, осуђен на доживотни затвор.

Опсада

У вези с готово четверогодишњом опсадом главног града Босне и Херцеговине, Претресно вијеће је закључило да су припадници ВРС-а (Сарајевско-романијског корпуса – СРК) намјеравали тероризирати становништво Сарајева те да је тероризирање било примарна сврха снајперског дјеловања и гранатирања.

Вијеће је размотрило природу, начин, вријеме, локације и трајање тих снајперских и артиљеријских напада и констатирало да је намјера извршилаца, који су били припадници СРК-а, била да гађају цивиле и да на неселективан начин гранатирају град.

У вези с тим, Вијеће је закључило да су припадници СРК-а починили убиство, противправне нападе на цивиле и тероризирање као кршење закона и обичаја ратовања, те убиства као злочин против човјечности.

Између осталог, утврђено је и да је Младић лично командовао гранатирањем Сарајева, судјеловао у одабиру циљева и наређивао да се ватра преусмјери према цивилном несрпском становништву о чему, између осталог, свједочи и јавности позната Младићева команда: „Велушиће, туци Велушиће… тамо нема српског живља много“, вишекратно емитирана путем медија.

Тачка оптужнице која се односи на узимање талаца описује ситуацију у којој су српске снаге заробиле више од двије стотине припадника мировних снага и војних посматрача УН-а на различитим локацијама.

У међувремену, Тужилаштво ММКС-а у Хагу је, реферирајући се на првостепену пресуду, предложило Жалбеном вијећу да усвоје њихову жалбу и некадашњег команданта Главног штаба ВРС-а Ратка Младића прогласе кривим по још једној тачки оптужнице за геноцид у опћинама – Фоча, Котор Варош, Кључ, Приједор, Сански Мост и Власеница 1992. године.

Жалбе

Истовремено, Младићеви адвокати затражили су од Жалбеног вијећа да га ослободи оптужби, устврдивши да је Претресно вијеће Хашки трибунал-а погријешило када је Младића прогласило кривим јер није узело у обзир “валидне, непосредне доказе, који потврђују да није крив за оптужбе за које се терети”.

Жалбе на првостепену пресуду изнесене су у аугусту 2020. године, након два одгађања – први пут због Младићеве операције, а други због пандемије коронавируса, јер је био отежан долазак неких судија у Ден Хааг, а што је довело и до пролонгирања изрицања коначне одлуке у овом предмету у којем је суђење почело 2012. године.

Према утврђеној процедури, Жалбено вијеће може првостепену пресуду да потврди у цијелости, да је у неком дијелу преиначи, или да је укине и наложи ново суђење.

Током процеса против Младића, који је почео 16. маја 2012. и трајао 530 дана, изведена су 592 свједока, те предочено око 10.000 доказних материјала, а Хашки трибунал је у обзир узео и 2.000 пресуђених чињеница.

Након што је у бијегу провео готово 16 година, он је ухапшен у Србији 26. маја 2011. и пребачен у Хашки трибунал, односно притворску јединицу у Сцхевенингену 31. маја 2011. године.

Прву оптужницу против Младића Хашко тужилаштво је подигло 24. јула 1995. године и након тога је, док се он скривао од суочавања с правдом, ревидирана четири пута. Посљедњи пут 16. децембра 2011. године, а у сврху што ефикаснијег суђења, па су у њој (оптужници) задржани само најтежи ратни злочини, почињени у Босни и Херцеговини.