Бодо Вебер, политички аналитичар и виши сарадник Вијећа за политичку демократизацију из Берлина за БХТ1 уживо је рекао како је званични став Њемачкео Изборном закону БиХ и већински став чланица Еуропске уније.

Начело “легитимног политичког представљања” о којем је расправљано у контексту реформе Изборног закона могло би продубити подјелу Босне и Херцеговине и отежати проведбу релевантних судских пресуда, службени је став њемачке владе и баца посве другачије свјетло на перцепцију наших тема у Европској унији.

Коментаришући овај став, Бодо Вебер каже како је већ годину дана на дјелу један приступ преговарања западних представника – ЕУ и САД и који је већ почео, како је рекао, с мостарским “прљавим дилом” и наставио се почетком ове године преговорима о такозваној реформи Изборног закона, којем је заједнички “био заиста један опасан приступ, то јесте, преговори без преговарачког оквира, без дефиниција неких основних принципа, црвених линија и вриједности на на којима треба да почивају преговори.

“Резултате смо видјели у оном врло проблематичном мостарском дилу, који у својим неким дијеловима још није имплементиран. Прије свега, мислим на нови Статут града који ће водити ка етнотериторијалној подјели.Видјели смо те преговоре на трећем мостарском споразуму о којима је сад ова изјава њемачке владе својерврсно ограђивање Берлина од трећег мостарског споразума, прије свега на принципу на којем већ годинама инсистира ХДЗ БиХ ,а то јесте легитимно представљање конститутивних народа, каже Вебер.

Замољен да прокоментарише реаговање ХНС који је рекао да је Нјемачка поуздан партнер, да жели добро и Хрватима и цијелој БиХ, као и поруку Драгана Човића да су Бошњаци унитаристи, Срби сепаратисти а да само Хрвати желе БиХ, Вебер је рекао како смо задњих мјесеци у једној пропагандистичкој форми и да ово није ново, оптужбе о унитаризму и сепаратизму:

Сад , да ли је ХДЗ БиХ и господин Човић представник интеграције БиХ, у то заиста треба сумњати. А имамо званичан став Нјемачке од јучер и ово је веома важно: већински став скоро свих држава чланица ЕУ је да прича о конститутивним народима, о такозваној равноправности конститутивних народа, што ХДЗ БиХ преко Загреба и преко Хрватске, од првог дана уласка Хрватске у ЕУ, покушава да у Вијећу ЕУ негира један од основних принципа ЕУ тј. равноправности грађана,да то избацује и умјесто тога да инсистира на равноправности конститутивних ,каже Вебер.

Додаје како је занимљив маневар што је ХНС покушао да присвоји једно стајалиште Нјемачке, једне од најзначајнијих држава ЕУ који без нејасноће и обзиром на дипломатски језик поприлично и на непосредан начин изражава мишљење које јесте дугогодишње већинско мишљење држава-чланица ЕУ, које, како каже, “није дошло до свог јавног изражаја наспрам других мишљења које, како је рекао, заступа Хрватска са својим нон-папером.”

Тај такозвани принцип није никако у духу еуропских вриједности ивећина у ЕУ види да ће то водити ка даљњој не интеграцији БиХ. Управо супротно, ка даљној етничкој подјели БиХ и ултиматиовно у правцу подјеле БиХ, каже Вебер.

Слиједом посљедњих иницијатива-писма 250 интелектуалаца из БиХ који су писали ЕУ са конструктивним критикама, критикама шест ЕУ парламентараца, јасном с одбијању свих нон- папера , њемачком стављању печата на етнизацију разговора о Изборном закону, Вебер каже како није сигуран да ће то водити ка доношењу Изборног закона:

” Критикујем специјалног представника Сатлера, јер с овим приступом према преговоримм иза затворених врата, без принципа, само са владајућим етнонационалним странкама прошле године у Мостару заиста направио овај отпор, што је побудило наду свима онима који имају неиспуњене националистичке агенде још из деведесетих година. Овај приступ преговарања побудио је наде у те агенде које су заиста опасне и то је узело толико маха да се шири по регији и по државама чланицама ЕУ,које јесу у мањини, каже Вебер.

Наглашава како је све ово довело до контрареакције и става већине у Еуропској унији послије разних нон -папера, те сматра како ће се преговарачи морати слиједити за њемачком иницијативом и успоставити један преговарачки оквир који је заиста истински инклузиван.