Људи из Босне и Херцеговије могу покренути поступак пред Европским судом за људска права због глорифицирања ратних злочинаца и негирања геноцида, али тај поступак морају да покрену прије свега у Босни и Херцеговини у складу са свим правилима која су прописана Европском конвенцијом, а то јесте да се поступак прије тога оконча, уколико је то могуће пред домаћим судским системом, каже за БХРТ судија Европског суда за људска права Фарис Вехабовић.

Вехабовић у интервјуу „Један“ истиче како судска пракса Европског суда за људска права врло јасно указује на то да глорифицирање, не само ратних злочина, већ било којих злочина и давање било каквих награда кроз ордење, пензије, плате, било какве бенефиције државне, или ослобађање извршавања дијела казне људи који су починили злочине, може државу довести у сукоб са Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама.

ИНТЕРВЈУ „ЈЕДАН“ ЈЕ НА ПРОГРАМУ БХТ1 ВЕЧЕРАС ОД 20 САТИ

Судија Вахабовић наводи примјер пресуде Европског суда за људска права која још није правомоћна, а односи се на случај када је на обуци у Мађарској један азербејџански војник убио једног јерменског војника, а другог покушао да убије. Након што је одслужио дио казне затвора у Мађарској, изручен је Азербејџану да настави служење остатка затворске казне у својој земљи.

„Међутим, одмах по доласку у Азербејџан дочекан је као ратни херој, уз почасти, уз ордење, уз додјелу стана, исплату неисплаћених плата и наравно Европски суд је у одлучивању по предмету ових људи из Јерменије утврдио повреду права из Европске конвенције и наложио одговарајуће мјере“, говори за БХРТ Вехабовић.

Могуће је помирити етнички и грађански концепт

Фарис Вехабовић сматра да је апсолутно могуће помирити етнички и грађански концепт у законодавству једне државе, а као примјер наводи бројне европске земље, које су готово све мултиетничке.

„У Француској која има 66 или 67 милиона становника, имате најмање седам или осам милиона људи који нису оргинално, да тако кажем, нити етнички нити религијски у складу са неким уобичајеним, да се шаљиво изразим, француским стандардима. И наравно да они уживају једнака права као и сваки грађанин Француске“, истиче Вехабовић.

Фарис Вехабовић каже да Босни и Херцеговини треба омогућили да буде функционална држава и избјећи блокаде. Треба имати парламент који би се, како каже, бирао као и сваки други представнички дом, дом грађана, који би носио главну законодавну улогу. Треба имати и Вијеће народа које би се бринуло о заштити права колективитета, односно права конститутивних народа, колективитета генерално и било искључиво везано за оно што заиста и јесу права тих колективитета и не би прелазили преко црте функционалности државе.

„Ви у Босни и Херцеговини имате један тренд који очито није на линији мирења свих ових елемената већ стоји на становишту искључивости, гдје се хоће само увођење нових блокада што у суштини представља прави циљ и намјеру тих политика, да се Босна и Херцеговина представи као једна нефункционална држава, што свакако, са оваквим надлежностима, она у доброј мјери и јесте. Са овим новим приједлозима би била један немогућ случај и у суштини то је оно о чему се у овој причи ради“, категоричан је Фарис Вехабовић.

Улога ВСТВ-а тренутно у БиХ?

Формирање Високог судског и тужитељског вијећа Босне и Херцеговине је било на почетку добро замишљено и требало је да то буде свијетли примјер једне темељите реформе правосуђа, сматра Вехабовић.

„Временом се показало да је то систем у који је могуће било убацити један криви елемент који може довести готово до распада читавог система. Што, уствари, говори да тај систем који је успостављен на почетку и није био толико добар, уколико може да га развали један човјек, односно једна група окупљена око једног човјека“, каже Вехабовић.

Вијеће министара БиХ је 23. јуна усвојило Нацрт Закона о измјенама и допунама Закона о ВСТВ-у, који нису подржали предсједавајући Вијећа министара Зоран Тегелтија (СНСД) и министар Сташа Кошарац (СНСД). Према Тегелтијиним тврдњама Нацртом се дају овлаштења ВСТВ-у за истражилачке послове, међу којима и организирање посебног одјељења за испитивање поријекла имовине. Вехабовић сматра да то никоме не би требало да смета.

„Мислим да је заиста и добар тренутак да се деси промјена која се дужи низ година заговара а то је одвајање високог судског од високог тужилачког вијећа, мање више искључивање адвоката из процеса одлучивања, искључивање политике у потпуности из процеса одлучивања у оквиру Високог судског и тужилачког вијећа. Дакле, прављење Вијећа једном заиста професионалном институцијом која би се бавила и у којој би партиципирали искључиво људи који учествују у судском поступку, без адвоката који наравно имају свој врло конкретан интерес, због чега не треба да партиципирају у Виском судском и тужилачком вијећу“, говори судија Европског суда за људска права у Стразбуру Фарис Вехабовић.