Агенцији за лијекове у Босни и Херцеговини ниједан произвођач односно правни заступник није се обратио за дозволу стављања вакцине против КОВИДА-19 у промет. За сада је познато да БиХ чека долазак вакцина путем ковакс механизма и то између четири и пет хиљада. Међутим, због процедура и координација отежана је директна набавка вакцина. Док се у нашој земљи ради на тумачењима могућности за директну куповину, чини се да само богати дио свијета нема такве проблеме. Зато су Уједињене нације упозориле на вакци-национализам, односно да је већина вакцина за богате.

У Федералном министарству здравства тврде да је за директну куповину вакцина потребно измијенити Закон о јавним набавкама и Закон о лијековима и медицинским средствима. Када се то регулише, појашњавају, ако је ријеч о нерегистрованом лијеку и закључи се уговор са компанијом која заступа страног призвођача који има нерегистрован лијек, доставља се захтјев за одобравање интервентног увоза.

Из Агенције за лијекове нам је одговорено да се закључно са петком, 15.01., Агенцији није обратио ниједан произвођач, односно правни заступник произвођача са захтјевом за давање дозволе за стављање вакцине против КОВИД-19 у промет у БиХ.

Заступнички дом Парламента БиХ задужио је Вијеће министара да хитно координише са ентитетским надлежним министарствима у вези са хитном набавком вакцина. Задужено је i да у координацији са Агенцијом за лијекове примјеном члана 38. Закона о лијековима отклони формалне законске препреке за хитну набавку вакцина.

И док се БиХ за сада бави процедурама и координацијама, УН упозорава на недостатак солидарности у вези са расподјелом вакцина. Богати их набављају прекомјерно, за сиромашне их нема.

Док једни чекају, а други набављају преко потребе, занимљиво је да је Свјетска здравствена организација саопштила да због недостатка података о сигурности вакцина против коронавируса не жели да изда препоруку да доказ о вакцинацији треба да буде услов за међународна путовања.