Врховни суд Хрватске потврдио је првоступањску пресуду Жупанијског суда у Ријеци чиме је постала правомоћна пресуда којом је Рајко Кричковић осуђен на 10 година затвора због убојства троје српских цивила у селу Кијани код Грачаца у коловозу 1995. године.

Највиши суд је, не објавивши идентитет оптуженика, истакнуо како је Кричковићу као отеготна околност цијењено да је лишио живота три особе које је познавао од раније и да те особе никако нису угрожавале војне акције односно сигурност припадника војске којој је припадао Кричковић.

Кричковићу је као отеготна околност цијенено и што је трећа жртва запаљена жива у кући, додао је Врховни суд.

Олакотним је цијењена Кричковићева досадашња неосуђиваност и нарушено здравствено стање, док као олакотним није цијењено судјеловање у рату јер је Кричковић починио ратни злочин као судионик рата. Уз то, Кричковић се на темељу мобилизацијских позива прикључио војсци, а прије тога је побјегао у иноземство да би избјегао мобилизацију, надодао је највиши суд.

“Тако одмјерена казна одговара ступњу кривње оптуженика и погибељности казненог дјела. Изречена казна садржи достатну моралну осуду за зло које је оптуженик почињењем дјела проузрочио и достатну друштвену осуду за почињење дјела. Изрицање блаже или строже казне није оправдано”, закључио је Врховни суд.

Утврђено је да је Кричковић, тијеком ВРО Олуја на предјелу Љубовића, судјеловао у извлачењу погинулих субораца из минског поља те присуствовао њиховом покопу у Загребу. Након тога се вратио у своју постројбу у Лику и обишао своје село Кричковићи гдје је затекао своју запаљену кућу. Потом је пред сусједом кућом затекао Радомира (43 године) и Миру (45) Совиљ и у њих пуцао из аутоматске пушке, док су настојали побјећи од њега у шумарак.

Њихову мајку, тада 73-годишњакињу, усмртио је запаливши кућу у којој се налазила, утврђено је тијеком суђења.