Цвјетница (Цвјетна недјеља) је увод у Велики тједан, Црква се спомиње Исусовог тријумфалног уласка у Јерузалем у дане прије Пасхе, описаног у сва четири Еванђеља, али и његове муке која је услиједила након тога. Својим садржајем започиње велику тему Исусове муке смрти и ускрснућа, такозвано “вазмено отајство”.

Кад је улазио у Јерузалем, народ је дочекао Исуса машући палминим и маслиновим гранчицама и распростирући своје хаљине путем којим је ишао јашући на магарцу. У спомен на то, на Цвјетницу се прије једне мисе обавља процесија с благословљеним палминим и маслиновим гранчицама.

Цвјетница је први дан Великог тједна, а назива се још недјељом палми или Муке Господње, а у Католичкој се цркви слави као спомен на Исусов свечани улазак у Јерузалем, кад га је народ поздрављао палминим и маслиновим гранчицама.

На мисама се читају и пјевају одломци из Еванђеља о Исусовој муци и смрти, а Цвјетница у Католичкој цркви означава почетак интензивне приправе за Ускрс, највећи кршћански благдан.

Цвјетница је почетак Великог тједна, који је спомен на посљедње дане Исусова живота, његову муку и смрт, а посебно се славе Велики четвртак, Велики петак и вазмено или ускрсно бдјење. Велики тједан завршава Ускрсом.

Обичај вјерничких поворки с палминим гранчицама настао је у Јерузалему у 14. стољећу, а у Риму се практицира од 19. стољећа, одакле се раширио по цијелој Цркви. Ускрснуће Исусово у кршћанству је темељна вјерска истина да је Бог-Отац свога Сина Исуса Криста трећи дан ускрисио од мртвих, односно да је Исус умро и ускрснуо.

Кршћани вјерују у ускрснуће од мртвих и темеље га на Исусову ускрснућу.