У времену пандемије и библиотеке су морале усагласити рад са специфичним потребама својих корисника. Посебан успјех на том подручју биљежи Гази Хусрев бегова библиотека, која ових дана обиљежава 484. годишњицу постојања и рада. Данас до пуног изражаја долази дигитална библиотека ове импресивне институције, која биљежи рекордну посјећеност.

Импозантна грађевина која у свом богатом књижевном фонду има најстарије записе о БиХ и њеној хисторији, те чува највећи фонд рукописа на оријенталним језицима у југоисточној Европи, с посебним изазовом суочавала се прошле године. Активности се селе у виртуелну сферу. Дигитална библотека у току пандемије биљежи више од 360.000 приступа корисника у потрази за вриједном рукописном, документарном и другом архивском грађом.

У околностима пандемије заштита културног насљеђа представља велики изазов посебно за конзерваторе и рестаураторе, али и све оне који се у културним инсттитуцијама баве његовом заштитом. У ванредним околностима заштита насљеђа треба бити организирана и вођена према јасно дефинираним стратегијама кровних међународних организаија, истичу из библиотеке.

Испитивања на материјалима културног наслијеђа су показала да заправо сам корона вирус није штетан по материјале културног наслијеђа, али је опасан у оном неком индиректном или посредном смислу, гдје заправо се на одређеним материјалима се задржава јако дуго и руковање с тим материјалом може донијети неке нове проблеме.

Препорука надлежних институција у таквој ситуацији је да се материјали културног насљеђа дезинфицирају на начин да се држе одређено вријеме у карантину, зависно од врсте материјала. Вријеме пандемије у библиотеци је искориштено и за едукацију кадрова путем онлине курсева, измијештањем музејске збирке из сутерена у приземље објекта како би била још видјливија, као и додатно уређење фондова у новој електронској бази.