Неслужбени дипломатски документ о Босни и Херцеговини, чији је покретач Хрватска, наишао је на добар пријем код министара вањских послова држава чланица ЕУ-а, изјавио је данас хрватски министар вањских послова Гордан Грлић Радман.

Грлић Радман представио је на данашњем састанку министара вањских послова ЕУ-а неслужбени дипломатски документ, “нон-пејпер” о Босни и Херцеговини, који је покренула Хрватска, а придружило јој се још пет земаља – Словенија, Мађарска, Бугарска, Грчка и Ципар.

“Сви министри су добили документ, који је добро прихваћен и сви су га похвалили”, рекао је Грлић Радман након завршетка састанка.

Додао је да је иницијатива покренута прије три, четири мјесеца и документ је усуглашаван са земљама које су биле склоне подржати га. Министар Грлић Радман каже да је о том документу разговарао с низом министара, међу иним, и с француским и њемачким шефовима дипломације, који га такођер подржавају.

Тај документ бит ће подлога за расправу о Босни и Херцеговини о којој ће се расправљати на сљедећем састанку министара вањских послова ЕУ-а у оквиру расправе о западном Балкану.

“Хрватска је покретач ове иницијативе којом желимо представити Босну и Херцеговину као важно питање за Еуропску унију, која би требала бити видљивија на геополитичком простору југоистока Еуропе”, рекао је Грлић Радман.

Министар је истакнуо да је Хрватска земља која је најзаинтересиранији и најискренији заговаратељ еуроатлантског пута Босне и Херцеговине.

У нон-пејперу се истиче да БиХ мора остати у средишту позорности ЕУ-а, да је чланство те земље у ЕУ-у и приоритет и тежња, а да би се то остварило потребна је свеобухватна трансформација цијелог друштва.

Један од првих циљева на том путу је стјецање кандидатског статуса, за што је потребно испунити 14 приоритета које је дефинирала Еуропска комисија.

У документу се каже да је Босна и Херцеговина утемељена на начелу једнакости трију конститутивних народа и свих њезиних грађана без обзира у којем дијелу државе живе.

Како би испунила политичке критерије, Босна и Херцеговина мора провести пресуде Еуропског суда за људска права.

“Фрагментирани политички крајолик, као и озрачје неповјерења између политичких представника у Босни и Херцеговини често узрокује функционалну блокаду институција и назадовање у кључним реформама. Само уз чврсто сидрење за еуропске вриједности и и стандарде грађанских и политичких права сва три конститутивна народа и свих њезиних грађана, држава може ојачати своју стабилност и напредовати. Да би се то остварило, кључне реформе, укључујући реформу изборног закона требају бити усвојене без даљњих одгађања прије опћих избора 2022. године”, каже се у документу.

У документу се додаје да нови изборни закон у БиХ треба бити у складу с еуропским стандардима и с препорукама ОЕСС-а и Венецијанске комисије, како би се избјегле “било какве манипулације у изборном процесу”.

“Желимо да Босна и Херцеговина направи одлучујући и одрживи корак према политичкој стабилност, функционалном тржишном господарству и благостању свих њезиних грађана. Стабилност, сигурност, просперитет и функционалност Босне и Херцеговине као јединствене, уједињене и суверене државе од највеће је важности не само за њезине непосредне сусједе, него и за регију, ЕУ и цијелу Еуропу”, каже се у документу.

Такођер се истиче да БиХ треба провести економске реформе те радити на учинковитој политици о миграцијама.

У том смислу, каже се у документу, за успјешно заустављање илегалних миграција потребно је осигурати учинковиту заштиту граница, побољшати поступке повратка и реадмисије, развити сустав регистрације и надзора те истодобно осигурати хуманитарну помоћ рањивим особама и тражитељима азила.