Чланови Предсједништва БиХ Шефик Джаферовић и Жељко Комшић, као и бројне делегације, положили су цвијеће испред Вјечне ватре у поводу обиљежавања 76. годишњице ослобођења града Сарајева од фашистичке окупације и 6. априла Дана града Сарајева.

Након одавања почасти и полагања цвијећа испред Вјечне ватре, споменика жртвама Другог свјетског рата у Сарајеву, Комшић је рекао како се антифашистички дух Сарајева исказао и у Другом свјетском рату и у овом босанскохерцеговачком гђе је Сарајево показало да ипак није град кукавица.

Сарајево је увијек имало и храбрости да се одупре свима који су носили цивилизацијско зло. Ми смо то осјећали на својој кожи. Али није то било уперено само против нас, него против цијелог једног система вриједности који заправо приличи слободном човјеку”, поручио је Комшић.

Сматра да “сви они који су покушали да униште Сарајево, заправо су покушали да сломе и ту врсту система вриједности, да на једном мјесту могу живјети сви људи без обзира ко су и шта су”.

“Покушали су да то учине и у Другом свјетском рату, покушали су и у периоду 1992-1995., али опет нису успјели. По мени је нека врста људске обавезе, не више политичке него чисто људске, моралне обавезе, појавити се на тај дан, одати почаст свима онима који су дале своје животе да Сарајево ипак остане слободан град, унаточ ономе што су тада моћни непријатељи жељели и какве су планове са Сарајевом имали”, истакао је Комшић.

Члан Предсједништва Босне и Херцеговине Шефик Џаферовић, поручио је да је ово прилика да још једном потврдимо нашу антифашистичку традицију:

“Ово је прилика да још једном потврдимо нашу антифашистичку традицију и опређељење да на принципима те традиције градимо Сарајево и цијелу БиХ као цјеловиту и демократску државу, државу равноправних људи и грађана. Ово је такођер вријеме када је прије 29 година започела барбарска, до тада у хисторији незапамћена, опсада Сарајева. Ово је вријеме када свједочимо храброј одбрани Сарајева. Побиједило је слободарско Сарајево и његов дух”, казао је Џаферовић након одавања почасти и полагања цвијећа испред “Вјечне ватре”, споменика жртвама Другог свјетског рата у Сарајеву.

Истакао је да је ово такођер вријеме када знамо да многи они који су атаковали на Сарајево нису одговарали за то, те позвао на приоцерсуирање оне који су одговорни.


Градоначелник Сарајева Абдулах Скака казао је да му је жао што се и овај 6. април, као и прошле године, обиљежава у вријеме пандемије.

“Желим да вјерујем да су пред нама пуно бољи дани, дани у којима ћемо све лијепе догађаје, које смо раније имали, наставити реализовати и даље. Град Сарајево има преко 500 година дугу хисторију. Град Сарајево је више пута био нападнут, брањен и одбрањен и сигурно је да је Сарајево град несаломљивог духа и такав ће остати и у годинама које су пред нама”, поручио је Скака.

Чланови Предсједништва БиХ Шефик Џаферовић и Жељко Комшић, као и бројне делегације положили су цвијеће на спомен-обиљежје на шехидском мезарју Ковачи и на мезар Алије Изетбеговића, првог предсједника Предсједништва РБиХ.


Након одавања почасти на Ковачима, положено је цвијеће и на спомен-обиљежје убијеној дјеци опкољеног Сарајева 1992–1995.

Дан града Сарајева

На данашњи дан прије 76 година , 6. априла 1945. године Сарајево је ослобођено од фашистичке окупације током Другог свјетског рата и то “заједничким напорима и жртвама сарајевских патриота Срба, Муслимана и Хрвата” . Тај дан сваке године обиљежава се и као Дан града Сарајева.

Сарајево је 6. априла ’45. године ослобођено од посљедњих фашистичких упоришта у граду.

Partizani u Sarajevu 1945 1


Ослобађање Сарајева од фашистичке Њемачке током Другог свјетског рата почело је 28. марта 1945. године. У акцијама су учествовали други, трећи и пети корпус, 11. и 13. крајинска бригада, 18. средњобосанска бригада, артиљеријска и тенковска јединица. Након жестоких борби 6. априла 1945. године сломљен је отпор Нијемаца и припадника НДХ и Сарајево је ослобођено. До краја ове акције, 10. априла ослобођени су и Високо, Какањ те Бусовача.

У антифашистичкој борби од 1941 до 1945. године, 10.961 грађана Сарајева дало је своје животе. Страдало је 412 Бошњака-муслимана, 106 Хрвата, 7.092 Јевреја, 1427 Срба, те 16 Црногораца, један Македонац, пет Словенаца и 12 осталих.

На исти датум 1992. Сарајево креће у нову битку. Петог, односно 6. априла 1992. године почела је најдужа опсада у модерној европској хисторији, опсада која је трајала 1.425 дана током које је животе изгубила 11.541 особа, међу којима више од 1.600 ђеце, а преко 50.000 цивила је било лакше или теже рањено.

OPSADA 1

У Међународном суду за ратне злочине почињенену бившој Југославији у Хагу осуђени војни и цивилни дужносници Републике Српске, међу којима и њен први предсједник Радован Караџић.

Узимајући у обзир важност овог датума кроз његову хисторију, Градско вијеће је на сједници 2006. године донијело одлуку којом је 6. април одређен као Дан града Сарајева.