Заласком сунца синоћ је наступио мубарек мјесец рамазан, а муслимани у Босни и Херцеговини, регији и свијету данас су запостили први дан рамазана, мјесеца милости, опроста, интензивног ибадета, доброчинства.

Према таквиму Исламске заједнице у Босни и Херцеговини заласком сунца у понедјељак 12. априла наступио је мубарек мјесец рамазана и синоћ је клањана прва теравија, док је први дан рамазанског поста у уторак,13. априла.

Мјесец рамазан је мјесец обавезнога поста за све пунољетне, здраве муслимане који нису на путу, а у Кур’ану се у том смислу каже:

О вјерници! Прописује вам се пост, као што је прописан онима прије вас, да бисте се гријеха клонили, и то незнатан број дана; а ономе од вас који буде болестан или на путу – исти број других дана. Онима који га једва подносе – откуп је да једног сиромаха нахране. А ко драге воље да више, за њега је боље. А боље вам је, нека знате, да постите. (Ел-Бекаре 183-184).

Пост је наређен 2. године по хиџри (624.), девети је мјесец исламскога календара. Некад има 29 а некад 30 дана. Муслимани посте у свим годишњим добима с обзиром на лунарни календар. Година муслиманског календара је краћа за десет дана од сунчеве године, па се тако рамазан помјера сваке године за десет дана. Ко пости 36 година редовно, постио је рамазан у свако годишње доба и у свим мјесецима и данима.

Вактију за овогодишнии рамазан можете погледати ОВДЈЕ:

За муслимане, рамазан је мјесец у којем су први ајети (стихови) Кур’ана, свете књиге ислама, објављени посланику Мухаммеду прије више од 1.400 година. Током тог мјесеца муслимани се одричу јела, пића, цигарета и сексуалних односа од зоре до заласка Сунца. Пост има за циљ да вјернике приближи Богу и подсјети их на патње оних који су имали мање среће у животу.

Рамазански пост је трећ од пет стубова ислама, заједно с муслиманским свједочењем вјере, дневним молитвама, зекатом (годишњим издвајањем из иметка) и одласком на хаџ у Меку.

На крају рамазана муслимани обиљежавају благдан Рамазански бајрам..

У складу са тренутном ситуацијом, вјерски живот током рамазана у Босни и Херцеговин организован је у оквиру ванредних мјера због пандемије коронавируса.

ФБиХ: Теравију и сабах клањаће само имами и чланови џематских одбора у џамијама

Због раније донесене мјере забране кретања (21:00-5:00) на подручју бх. ентитета Федерација БиХ, вјерници за сада неће моћи у џамијама клањати теравију, као ни сабах-намаз.

Реису-л-улема Исламске заједнице у Босни и Херцеговини Хусеин еф. Кавазовић раније је донио Инструкцију о организацији вјерских активности у ванредним околностима за вријеме мјесеца рамазана ове године, у којој је истакнуто да ће се све вјерске активности у рамазану бити искључиво организиране у складу са препорукама органа Исламске заједнице и надлежних државних органа.

Тако ће на подручју Федерације БиХ за сада вјерници у џамијама моћи обављати дневне намазе и то у складу с поштивањем свих постојећих мјера. Због мјере забране кретања, теравију и сабах-намаз, према раније објављеној инструкцији, могу обављати само имам, мујезин и чланови џематског одбора.

У међувремену, Министарство здравства Кантона Сарајево упутило је захтјев Федералном министарству здравства да размотри могућност помјерања полицијског сата на 23:00, како би вјерници могли обавити вјерске обреде, конкретније теравију и сабах-намаз.

С обзиром на то да на подручју бх. ентитета РС нема забране кретања, вјерници ће моћи клањати теравију уз поштивање мјере ограниченог броја вјерника у молитвеним просторима.

Теравије и мукабеле

Муслиман у током рамазана моле навечер у џамијама додатне молитве теравије које су до три пута дуже од дневних. Теравија намаз није обавезан, већ добровољан.

Рамазан је за муслимане свет по томе што се вјерује да је у њему започела објава Кур’ана посланику Мухамеду. Једна од десет посљедњих , 27. ноћ рамазана назива се Лејлету-л-Кадр, то је ноћ када је Мухамед примио прве стихове (ајете) Курана. Ове ноћи босански муслимани настоје провести с појачаним ибадетима, довама, наклањавањем пропуштених намаза или клањање добровољних намаза. У џематима се организира учење мевлуда које изводе полазници мектебске поуке или џематлије.

Муслимани се труде током рамазана прочитати читав Куран, по узору на посланика Мухамеда. Важно је при томе, разумјети значење прочитаног и његову примјену у свакодневници. У току рамазана у џамијама организирају се тзв. мукабеле. То су сијела на којима један дио познаватеља Курана чита или рецитира, а остали слушају и на тај начин уче.

Садекату-л-фитр – “витре”

Садекатул-фитр је бајрамски допринос који муслимани дају иромашнима крајем рамазана, пред Бајрам.

Исламска заједница одређује висину cадекатул- фитра, он се даје сиромашнима, а међу њима предност имају чланови шире породице и комшије, а може се дати и за потребе Исламске заједнице.

Традиција

Дуго се задржала и традиција пуцања топова с градских зидина који су оглашавали вријеме почетка и завршетка поста- сехура и ифтара. Традиција пуцања топова у већини мјеста утихла је крајем Другог свјетског рата. Деведесетих година прошлог стољећа топови су поново оживјели, најављујући сехуре и ифтаре у више градова Босне и Херцеговине.

Ифтар је више од вечере послије поста. То је у нормална времена била прилика за позив родбини, пријатељима или комшијама у кућу, опуштен разговор и сијело. Ифтар почиње након што се огласи езан или након пуцња топа, учењем ифтарске дове и прекидањем поста чашом шербета или једењем хурме. Али због пандемије, ифтари су ограничени само на ужу породицу.

Уз рамазан се припремају јела специфична за овај мјесец, а сомуни су саставни дио обичаја везаних за мјесец поста. Након обављеног ифтара попије се кахва и џематлије одлазе на теравих-намаз у најближу џамију.