Свјетски дан вода, 22. марта, обиљежава се сваке године с циљем скретања пажње на прекомјерно кориштење и загађивање овог важног и незамјењивог ресурса.

Иницијатива за међународно обиљежавање Дана вода, покренута је 1992. године у Рио де Женеиру за вријеме одржавања УН-ове Конференције о околишу и развоју (УНЦД), аГенерална скупштина УН-а 1993. године прогласила овај дан Свјетским даном вода.

Вода прекрива чак 71% површине планете Земље. Од укупне количине воде на Планети, 97,5% је слана вода, а 2,5% слатка вода. Највећи дио слатке воде „заробљен“ је у ледењацима (68,9%), подземне воде чине 30,8%, док језера и ријеке свега 0,3% свеукупне слатке воде. Процјењује се да је само 1% слатке воде од укупне количине воде на Планети могуће користити за све потребе човјечанства.

Доступност питке воде постаје све мања на многим мјестима наше Планете, с друге стране повећава се учесталост поплава или суша у зависности од климатских утјецаја, а велике количине отпадних вода се још увијек без третмана упуштају у природне водотоке.

Како глобално становништво расте, тако расте и потражња за водом, која на многим мјестима исцрпљује природне ресурсе и штети околишу. Посебно је забрињавајућа околност што је евидентан тренд смањивања расположивих залиха воде по становнику на свим континентима. дова и све већег загађивања, посебно површинских вода.

Према прогнозама, до 2025. године најмање 3.5 милијарди људи у свијету осјећат ће несташицу воде.

Према подацима Свјетске здравствене организације око 400 милиона људи у земљама у развоју, пати од болести које су посљедица употребе недовољно чисте воде за пиће (од тих болести дневно умире 30 000 људи). Чисте воде је све мање и она је све скупља.

Забрињавајући су подаци према којима у овом тренутку 1,1 милијарда људи нема приступ питкој води, а чак 2,4 милијарде људи на Планети живи без основних санитарних увјета у својим домовима, што знатно утиче на њихово здравље, али и на образовање и свакодневни живот.

Босна и Херцеговина је богата водним ресурсима, међутим, неодговорно понашање појединаца и правних субјеката, недовољна примјена законске регулативе те слаб инспекцијски надзор и казнена политика довели су до тога да су нам ријеке и друге водне површине постали одлагалишта отпада.