Представници Града Сарајева поводом 5. априла, Дана обиљежавања опсаде Сарајева 1992.-1995. године, одали су почаст и положили цвијеће на спомен-плочу на Мосту Суаде Дилберовић и Олге Сучић.

Кратким обраћањима представници Града Сарајева присјетили су се и првих жртава опкољеног Сарајева.

Градоначелник Сарајева Абдулах Скака истакао је да је врло важно обиљежавати овакве датуме који стоје као опомена свим будућим генерацијама.

“Оно што је важно мени као градоначелнику главног града је да смо успјели прије двије године утврдити да овај значајни датум уђе у календар активности, односно важних датума за град Сарајево, за обиљежавања важних датума у Сарајеву, и ево на одређени начин та традиција се наставља да се обиљежава овај важан датум како би опомињали и упозоравали све будуће генерације које долазе шта је главни град БиХ Сарајево преживјело те 1992. године тих 1.425 дана”, рекао је Скака.

Замјеник предсједавајућег Градског вијећа Сарајева Драган Стевановић изјавио је да је дух сарајевског отпора неуништив и да никада неће бити уништен.

“Сарајево је кроз хисторију заиста претрпило разна освајања и разна уништавања али никада као у периоду задњег рата када је град фашистичким терором држан под опсадом тако дуго. На овом мјесту свједочимо чињеници да је дух сарајевског отпора неуништив и да никада неће бити уништен и дужни смо да то сваки дан понављамо”, рекао је Стевановић.

На данашњи дан, 5. априла 1992. године, почела је опсада Сарајева, најдужа опсада у модерној хисторији ратовања, која је трајала 1.425 дана. Град Сарајево званично је утврдио овај датум као Дан обиљежавања опсаде Сарајева 1992.-1995, у знак сјећања на жртве, бранитеље и становнике главног града Босне и Херцеговине.

Током дугих 1.425 дана опсаде Сарајева, убијено је више од 11 хиљада цивила у граду, од којих око 1.600 дјеце, а преко 50.000 цивила је било лакше или теже рањено.

Процјењује се да је око 500.000 пројектила испаљено на град за вријеме опсаде, док је забиљежено да је дана 22. јула 1993. године на град испаљено чак 3.777 пројектила.

Сарајево је преживјело и побиједило најдужу опсаду једног града у хисторији ратовања. И прије почетка опсаде, Сарајево је било пуно паравојних формација и барикада. У Хашком суду су за те ратне злочине осуђени војни и цивилни дужносници Републике Српске, међу којима и њен први предсједник Радован Караџић.