Данашњи дан прије 19 година, 11. рујан 2001., урезан је у колективну меморију човјечанства као таквог.

Сједињене Државе данас обиљежавају 19 година од терористичких напада на Њу Јорк и Вошинтон у којима је живот изгубило око 3000 људи и након којих свијет више није био исти.

Терористи Ал Каиде отели су четири зракоплова окренувши њихову путању према унапријед зацртаним метама.

КРЕНУЛИ ПРЕМА ПЕНТАГОНУ

Два су завршила у зградама Близанцима на Менхетну, један у Пентагону, а четврти је свој лет окончао у руралном дијелу државе Пенсилваније, након сукоба путника и отмичара.

То је био највећи напад на САД у повијести и са собом је донио многе посљедице – ратове и тисуће погинулих.

Тог 11. рујна 2001. животе је изгубило нешто мање од 3.000 људи, укључујући и терористе.

Напад на Њу Јорк почео је нешто прије девет сати ујутро по локалном времену, када је Боинг 767Американ Ерлајнса ударио у сјеверни торањ ВТЦ-а, између 94. и 98. ката, али се тада није сматрало да је ријеч о терористичком нападу, већ о несрећи.

Дужносници Бијеле куће добили потврду о терористичком нападу у срцу Сједињених Држава само три минуте по удару првог зракоплова, када је сљедећи, такођер Боеинг 767 Јунајтед Ерлајнса улетио у јужни торањ ВТЦ-а.

ИНТЕРВЕНЦИЈА ПУТНИКА

Док су очи свијета биле усмјерене на Њу Јорк, пола сата након почетка терористичког напада Боинг 757 Американ Ерлајнса пао је на Пентагон, док је у 10.03 срушен и четврти зракоплов, који терористи нису успјели довести до намјераване мете захваљујући интервенцији двојице путника.

Будући да није било дојава о отетим зракопловима ни икаквих назнака да би они могли завршити баш у зградама ВТЦ-а, удар зракоплова затекао је жртве у обављању редовних послова, а свега 18 људи који су се у том тренутку нашли унутар ‘торњева близанаца’ успјело се спасити.

За напад је оптужена терористичка организација Ал Каида и вођа те организације Осама бин Ладен, који је демантирао да је његова организација стајала иза овог терористичког напада.

Писало се да су терористи реагирали због америчког искориштавања ресурса Арапског полуотока, мијешања у политику земаља тог подручја, подршке Израелу и антиисламистичке кампање. Кружиле су и многе теорије завјере, али оно што је било најопипљивије јест смрт више тисућа људа и промоција Бин Ладена у најтраженијег човјека на свијету.

Теорије завјера ишле су од оних донекле утемељених – да су зграде срушене експлозивом, до оних потпуно имбецилних о кривотворењу снимке и цијелог тог догађаја.

Оно што је било сигурно јест најава тадашњег првог човјека Америке о рату против терора. Посљедице напада осјећају се и данас, посебнице у неким арапским земљама, а муслимани диљем свијета су заузели анти-америчке ставове јер су након овог напада осјетили многобројне неугодности.

Министарство домовинске сигурности с око 200 тисућа запослених основано је само годину дана након терористичког напада, а нарасли су и прорачунски издаци за тајне и сигурносне службе и Ју-Ес Арми.

КОНТРОВЕРЗНИ ПАТРИОТСКИ ЗАКОН

Једну ствар након овог напада осјетио је цијели свијет – а то су појачане сигурносне мјере, посебице у зрачним лукама. Конгрес је 25. листопада исте године изгласао тзв. Патриотски закон који је америчким службама омогућио да под образложењем потенцијалног тероризма на тлу Сједињених Држава прате било кога путем телефонске или интернетске комуникације.

Осим тога, тај закон омогућује ухићења страних држављана осумњичених за тероризам без судског налога, па чак и без подизања тужбе, те могу бити притворени у базама попут Гуантанама на Куби и то на неодређено вријеме.

Ове године Њу Јорк ће годишњицу обиљежети на друкчији начин, због пандемије коронавируса град је дословно празан, бескућници су на сваком кораку, а угоститељски објекти никада нису били празнији.

Обитељи жртава неће као ранијих година држати говоре него су своје пригодне ријечи снимиле. Али моћи ће се окупити на мјесту догађаја, уз обвезно ношење маски и поштовање дистанце. Национални меморијални центар и музеј 11. рујна том ће пригодом бити отворени први пут од почетка ожујка.