Животни стандард бх. грађана годинама је међу најлошијим у Европи. Цијена потрошачке корпе није сразмјерна са примањима већине у нашој земљи. Док плате и пензије углавном стагнирају, основне животне намирнице свакодневно поскупљују. Због свега, многи се одлучују за куповину половне робе.

Продаје се половна бијела техника, полован намјештај, половна гардероба опис је живота на “пола” многих бх. грађана. Према подацима Управе за индиректно опорезивање Босне и Херцеговине само до априла увезли смо готово тону и по старе одјеће. Има смисла, с обзиром на то да је просјечнo примањe у БиХ 989 КМ.

Овај просјек је статистика, у коју улазе и плате у хиљадама марака, али шта са онима на минималним пензијама и платама, а тек незапосленим? Аналитичари Свјетске банке кажу да је Босна и Херцеговина уживала макроекономску стабилност у посљедњој деценији, али предпандемијски темпо раста је био испод нивоа земаља у Европи. Да је живот у БиХ тежак, кажу и грађани.

АНКЕТА:

“Јако је тешко живјети обзиром да смо у 21. вијеку и немамо прилику да се докажемо да се покажемо као особе који смо академски грађани. Јако је тешко 90 посто мог годишта је на бироу што је јако жалосно.

“Ово ако овако настави доћи ћемо до најсиромашнији на свијету.”

“Гледате кафане пуне су кафане. У ствари ја знам да је по контејнерима пуно људи који рове. Јако лоше живе поготово пензионери и ови мојих година.”

Цијене основних животних намирница у априлу ове године веће су за 0,9 посто у односу на исти временски период прошле. Говорећи о одјевним предметима, многи грађани одлучују се за јефтинију варијанту, у продавницама половне робе.

Контактирали смо и продавнице половне робе. У једнима кажу гужве имају нон стоп због снижења цијена, у другима кажу да распродају робу коју тренутно имају због самњеног броја муштерија, а има и оних који су своје продавнице морали затворити, јер су у потпуности остали без муштерија, попут наше саговорнице.

“Када сам одлучила да затворим направила сам распродају све у радњи што је било било је по једну марку. Нисам успјела да распродам. Стварно све је горе и горе,” истакла је бивша власница бутика половне робе, Анера Зорлак Амић.
Социолог Срђан Вукадиновић упозорава да друштво у коме немају сви исте шансе представља ризично друштво за сигурност опстанка.

“Ако ми имамо једно друштво у коме узак круг себи може да приушти најлуксузније производе од гаррдеробе до луксузних аутомобила, а при томе да вели број људи имамо који не могу приуштити ни најминималиније у смислу да су и сецонд ханд радње за њега недоступне, чак мислећа именица. Онда ми имамо једно друштво различито од онога што је модерно и савремено друштво, казао је социолог Вукадиновић.

Додаје, крити се иза ковида, или било каквих разлика, је лицемјерје свих оних који не желе друштво у коме ће сви имати исту стартну позицију у трци за бољи живот, а не живјети живот на пола.