У Босни и Херцеговини се често може чути да се неко “неовлаштено прислушкује”. Носиоци правосудних функција за такве радње оптужују појединце повезане са обавјештајним службама, а политичари колеге из противничког табора.

Грађанин Босне и Херцеговине не може бити тек тако прислушкиван. Закони су прецизирали ко издаје и одобрава налоге, и за која кривична дјела се прописују посебне истражне радње, мјере тајног снимања разговора, возила или објеката, као и провјере података са рачунара. То су дјела попут тероризма, злочина против човјечности, организованог криминала.

“Прислушкивати се неко може, народно речено, само ако је Суд наложио такву мјеру. Понекад то чине Агенције из безбједносних разлога у хитним и неодложним случајевима али и тада треба обавијестити Суд”, казао је бивши судија Суда БиХ Владо Адамовић.

Сваки тужилачки, или захтјев директора ОБА-е, мора бити прецизно образложен. У првом случају праћење може трајати најдуже 30 дана, у посебним условима до шест мјесеци, а у другом најдуже 60 дана. Када рок истекне, особа се мора обавијестити да је била под присмотром. Све остало је противзаконито.

“То могу радити они који непосредно прислушкују и имају технику, обучене људе, а притом немају налог суда. Да, могуће су злоупотребе, већ је било евидентираних случајева, и мислим да тужиоци морају бити посебно ригорозни у том погледу”, истакао је Адамовић.

Поједини безбједносни стручњаци за све криве контролу над обавјештајном службом у Босни и Херцеговини, као и изостанак санкције за кршење закона. У Кривичном закону БиХ, казна за неовлаштено прислушкивање, у случају да то учини службено лице из државних институција је затворска – од шест мјесеци до пет година. У ентитетима – за физичка лица може бити новчана или до једне године затвора, а за службена – до три године затвора.