Уз потпору УНЕСКО-овог уреда у Сарајеву, умјетнички тим окупљен иза пројекта “Бијенале сувремене умјетности Д-0 АРК Андерграунд” недавно је представио десетогодишњи рад на претварању Атомске ратне команде (Арк) у Коњицу у престижну регионалну културну институцију посвећену очувању културне баштине која повезује мјеста, просторе и људе.

Титово атомско склониште или Атомска ратна команда (Арк) у Коњицу, само је по себи фасцинантно мјесто. Грађен у потпуној тајности тијеком 26 година, у раздобљу између 1953. и 1979. године, бункер је конструиран с циљем да заштити политичку и војну елиту у случају нуклеарног рата. Данас је Атомска ратна команда временска машина која је дом једној од најбољих колекција сувремене умјетности у Еуропи, а чија се вриједност процјењује на седам милијуна еура.

Претварање овог бункера, са свим његовим прецизним правилима одржавања разине влаге и температуре, у сталну поставку која слави толеранцију и разноликост, издвојило га је из повијесног контекста којем је намијењен и претворило у престижну регионалну културну институцију посвећену очувању културне баштине која повезује мјеста, просторе и људе, наводе из Уреда резидентне координаторице УН-а у БиХ.

Умјетнички тим окупљен иза пројекта “Бијенале сувремене умјетности Д-0 АРК Андерграунд” је прошли мјесец ово путовање представио публикацијом под називом “Пројект Д – 0 Арк 1-2-3-4-52”, поводом овогодишњег Међународног дана културне разноликости за дијалог и развој. Резидентна координаторица Уједињених нација у Босни и Херцеговини Ингрид Макдоналд и шеф УНЕСКО-овог Уреда у Сарајеву Синиша Шешум били су домаћини промоције публикације у Згради УН-а у Сарајеву, која је окупила и дугогодишње партнере Бијенала.

Конкретан је то резултат сурадње између Босне и Херцеговине, Србије, Црне Горе и Хрватске, а надаље је проширен на Аустрију, Турску, Италију, Нјемачку и многе друге земље. Ова умјетничка партнерства су срж њезиног формирања.

Пет циклуса Бијенала резултирало је са 159 умјетничких дјела која су сада трајно изложена у Атомској ратној команди, а која су рад 119 умјетника из 39 земаља. Тих 86 умјетника представљало је своје земље на Венецијанском бијеналу, док су сви селектори који су судјеловали у Пројекту уједно били и селектори својих земаља на овом најпрестижнијем фестивалу сувремене умјетности на свијету. Овај стандард квалитете препознају повјесничари умјетности који збирку пројекта сврставају у сам врх сувремене умјетности у Еуропи.

“УНЕСКО подржава Бијенале од самог почетка, од 2009. године, јер је за нас Бијенале изузетно вриједна платформа за размјену између сувремених умјетника из југоисточне Еуропе и шире. Платформа која повезује људе без обзира на границе између држава, несугласице и непријатне догађаје и сукобе из не тако давне прошлости”, нагласио је Синиша Шешум, шеф Уреда УНЕСКО-а у Сарајеву.

Тијеком посљедњих циклуса 2019. године, Бијенале је представљено на догађају о култури и одрживом развоју који су заједнички организирали Генерална скупштина Уједињених народа и УНЕСКО, наглашавајући свој допринос у промоцији културе као полуге промјена, иновација, оснаживања и једнакости.

“Смисао и основна идеја Пројекта Д-0 АРК Андерграунд је да ову велику друштвену вриједност заштити од пропадања и да у исто вријеме, овом аветињском мјесту, путем енергије коју умјетност носи, удахне нови живот Атомском склоништу”, објаснио је Едо Хозић, директор и оснивач Пројекта Бијенале.

Објект Д-0, Атомска ратна команда, примила је, смјестила и омогућила умјетницима свијета да својим умјетничким дјелима заштите атомско склониште.

Због своје важности у промоцији дијалога, међусобног суживота и културне разноликости, Бијенале је, од 2015. године, уживао подршку Уједињених народа кроз неколико фаза пројекта Дијалог за будућност, који финанцира УН-ов Фонд за изградњу мира.

“Претварање нуклеарног бункера у музеј сувремене умјетности с регионалним партнерствима и дијалогом илустрира снагу културе за мир и развој. Сурађујући, супротстављајући се пријетњама нашој културној разноликости и друштвеној кохезији, ширећи се и надовезујући се на иницијативе попут ових, максимизирамо вриједност баштине у корист свих”, закључила је др. Мeкдоналд, резидентна координаторица УН-а у Босни и Херцеговини.