Клијенти у Босни и Херцеговини своје услуге у банкама би ускоро могли обављати путем видеопозива. Ово је један од корака дигитализације банкарства, након увођења електронског потписа.

Истражили смо како и на који начин би ову идеју прихватили грађани Босне и Херцеговине, али и шта кажу стручњаци.

Нову услугу коју би банке у Босни и Херцеговини могли увести – да се омогући отварање рачуна у комерцијалној банци или обављање неке друге услуге путем видеопозива, анкетирани грађани у Босни Херцеговини нису најбоље подржали.

“То је добро, ко зна око тога”.
“Ја сам мало старомодан па не знам како ћу се уклопити у то”.
“Потреба за нечим новим само зато што што има технологије је непотребно и многи људи не могу се снаћи. Ево, ја сам једна од тих”.
“Ништа не бих да радим изузев оног стандардног, преко бакомата и директно на шалтер”.

Овај приједлог Удружење банкара у нашој земљи уврстило је и у Бијелу књигу.

Технолошка достигнућа, како се наводи, пружају идентификацију особе. Оваквим приступом, за које у Босни и Херцеговини не постоји законско рјешење, клијентима би се омогућила уштеда времена, као и отварање рачуна онима који, објективно, нису у могућности да дођу у банку, поручују банкари.

“Клијент успоставља видеопозив са банком путем одређене апликације, подноси се одређени идентификациони документ. С друге стране упосленик банке је дужан да провјери и он је обучен и овлаштен за провјеру идентификације клијената. Дакле, и он провјерава те податке са идентификационог документа, фотографију с особом с којиом комуницира, старосну доб и има право постављати питања. Све то се ради у изолованој просторији са расвјетом и озвучењем”, каже Велида Крвавац, Удружење банака Босне и Херцеговине.

Док грађани теже ка сигурнијем и старомоднијем приступу, стручњаци упозоравају да наша земља увелико касни с технолошким достигнућима Запада. Овакви потези су требали услиједити и раније.

“Отварање рачуна – многе банке вам нуде, да тако кажем, један депозит подршке од банке у износу од 250 долара, а многе банке комбинују то и с поклоном у виду модерне технологије аппле ипада”, каже Санел Халилбеговић, професор финансија.

Развијање ове идеје не би требало бити ни технички тешко, сматра професор Електротехничког факултета у Сарајеву.

“Нема апсолутно сигурног система, у сваком ситему су могуће злоупотребе, само је питање колико би био проценат. Не чини ми се да је ово нешто много опасније него други видови, чак и личну карту неко може фалсиковати”, каже Саша Мрдовић, професор сигурности интернетских мрежа.

Ако узмемо у обзир податак Агенције за статистику Босне и Херцеговине да је скоро 40 посто становништва, односно 1,2 милиона становника у Босни и Херцеговини информатички написмено, да не зна користити компјутер или интернет, поставља се питање хоће ли и како ова идеја заживјети у Босни и Херцеговини?