Људско тијело користи енергију коју му првенствено обезбјеђују угљени хидрати из хране, а већина намирница разграђује се у прости шећер – глукозу.

Ово једињење се путем крвотока преноси до ћелија које се тако снабдијевају енергијом. Без инсулина, глукоза не може доћи до ћелија, те се задржава у крви, а када њен ниво континуирано прелази 7 ммол (126 мг/дЛ), ријеч је о патолошком стању у медицини познатом као шећерна болест или дијабетес.

Епидемиологија

Данас у свијету скоро 250 милиона људи има дијабетес, а очекује се да ће током наредних 20 година овај број бити повећан на 380 милиона. Дијабетес представља глобалну епидемију са по живот опасним компликацијама.

Дијабетес мелитус је једно од водећих хроничних обољења у свијету, па и у нашој земљи, показује знатан пораст јављања– нарочито дијабетес типа 2

Предијабетес

Предијабетес, односно оштећена толеранција глукозе, озбиљно је стање које претходи развоју пуног облика болести, а најчешће траје 10-12 година прије него буде постављена дијагноза шећерне болести. Застрашујућа је чињеница да се, у складу са нездравим начином живота, предијабетес појављује у све млађој популацији па подаци говоре како је забиљежен у 25% изразито претиле дјеце и у 21% изразито претилих адолесцената. То асимптоматско раздобље носи велики ризик од настанка макроваскуларних компликација у виду атеросклерозе; постепено се оштећују стијенке крвних жила, сужава се њихов лумен те долази до зачепљења која доводе до коронарног срчаног и периферних васкуларних обољења.

Дијабетес и КВБ (кардиоваскуларне болести)

Како би се ризик од развоја макроваскуларних компликација, тачније кардиоваскуларни ризик свео на минимум, пожељно је што прије поставити дијагнозу предијабетеса, те започети с провођењем превентивних и терапијских мјера. За постављање дијагнозе потребно је измјерити вриједност глукозе на таште (8 сати након ноћног гладовања) и постпрандијално (два сата након доручка).

Како је већ прије споменуто, оштећена толеранција глукозе с временом доводи до развоја пуног облика шећерне болести, а тај процес, у којем настаје низ патолошких промјена, траје десетак година. Међутим, у 40% случајева оштећене толеранције глукозе, дијабетес ће се развити унутар свега пет година и тиме убрзати појаву и напредовање хроничних компликација. Иако је кардиоваскуларни ризик који носи предијабетес (1,5 пута већи у односу на опћу популацију) мањи од оног који носи развијени дијабетес (четири пута већи у односу на опћу популацију), потребно је рано започети с превентивним мјерама усмјереним на кардиоваскуларни систем.

Епидемиолошке студије показале су да је ризик за КВБ код пацијената с дијабетесом повишен када је ниво крвног притиска >115/75 mmHg, док су рандомизиране клиничке студије показале редукцију коронарних исхемијских догађаја, можданог удара и нефропатије код снижења систолног притиска на вриједности 140 mmHg повећавају ризик за КВ-догађаје.

Дијабетес и дислипидемија

Најчешћи поремећај метаболизма липопротеина у дијабетесу манифестира се повишењем нивоа триглицерида, снижењем ХДЛ-холестерола уз ниво ЛДЛ-холестерола који не мора бити значајно повишен у поређењу с особама које немају дијабетес. Међутим, у дијабетесу постоје значајне квалитативне промјене ЛДЛ-партикула (мали густи ЛДЛ богат триглицеридима), које га чине осјетљивим на оксидацију, чиме је и ризик за појаву атеросклерозе повишен.

Дијабетес и пушење

Пушење је значајан фактор ризика за настанак КВБ, посебно код особа с дијабетесом. Није познато колики постотак обољелих особа од дијабетеса пуши, али је показано, чак и у различитим срединама, да је међу њима већи постотак пушача него међу особама које немају дијабетес.

Дијабетес и исхемијска болест срца

Основне карактеристике исхемијске болести срца (ИБС) код особа обољелих од дијабетеса су да се јавља у нешто млађим годинама него код особа које немају дијабетес. Ово стање се често убрзано погоршава, а промјене на крвним судовима су дифузне и врло често распрострањене. Клинички, често изостају класични ангинозни болови због вегетативне неуропатије. Зато се овај тип болести назива „нијема ангина пекторис“. То не значи да је блажа, већ је често сама по себи тежа. Као еквиваленти ангинозних болова код особа обољелих од дијабетеса јављају се гушење или малаксалост и презнојавање. Како код особа обољелих од дијабетеса често постоји и аутономна вегетативна неуропатија кардиоваскуларног система, ризик за настанак бројних компликација је висок.

Фатални исход инфаркта миокарда код особа с дијабетесом је два пута чешћи него код особа које немају дијабетес.

Облици шећерне болести

Постоје два главна типа шећерне болести:

Тип 1 дијабетеса (некад називан инсулинозависан тип диабетеса – ИЗДМ)
Овај тип јавља се код тешког недостатка инсулина због оштећења или губитка већине или свих ћелија панкреаса које луче инсулин. За преживљавање болесника неопходно је редовно убризгавање инсулина.

Тип 2 дијабетеса (некад називан инсулинонезависан тип диабетеса – ИНЗДМ)
Овај тип шећерне болести јавља се када панкреас још увек излучује инсулин али у недовољној количини и/или излучени инсулин не испољава адекватно очекиване ефекте. У већини случајева ниво глукозе у крви може се смањити дијетом или дијетом уз узимање таблета иако је понекад потребно у терапију увести инсулин.

Ко је све под ризиком настанка дијабетеса типа 2

  • Већ евидентирани случајеви у породици или позитивна породична анамнеза о дијабетесу типа 2
  • Особе са прекомјерном тјелесном тежиним и гојазношћу – однос висине и тежине или БМИ вриједности ≥27 kg/m² – централни (абдоминални) тип гојазности
  • Животна доб ≥ 45 година
  • Раније постојао поремећај гликорегулације (синдром губитка нормалне гликемије наште-ИФГ, синдром интолеранције глукозе-ИГТ, гестацијски дијабетес-ГДМ)
  • Рођење дјетета тежег од 4 кг
  • Повећани крвни притисак или Хипертензија (≥ 140/90 mmHg)
  • ХДЛ холестерол ≤ 0,9 mmol/l и / или триглицериди ≥ 2,8 mmol/l
  • синдром полицистичних оваријума

КАКО СЕ ПОСТАВЉА ДИЈАГНОЗА ШЕЋЕРНЕ БОЛЕСТИ

Дијагнозу се поставља на основу налаза:

Симптоми шећерне болести јављају се постепено, врло често у благом облику, па из тог разлога болест доста дуго остаје не откривена. Често се шећерна болест открије случајно или када већ наступе компликације саме болести.

Симптоми дијабетеса су:

  • Жеђ
  • Глад
  • Губитак тежине
  • Замор и замагљен вид.

Многи људи иако немају поменуте симптоме имају дијабетес. Због тога редовно контролишите своје здравље.

Поремећаји метаболизма глукозе и кардиоваскуларна болест

С превентивног аспекта, данас се сматра да је ДМТ2 еквивалент коронарне болести, те се препоручује интензивна контрола свих фактора ризика за развој КВБ у дијабетесу. Кардиоваскуларне болести (КВБ) су код обољелих од дијабетеса без обзира на тип дијабетеса честе и процјењује се да је морбидитет и морталитет од ове групе обољења два до пет пута већи него код особа које немају дијабетес сличних година старости. Хипертензија и дислипидемија, које су врло често присутне код обољелих од дијабетеса, представљају јасне факторе ризика за КВБ, док је дијабетес сам по себи независни фактор ризика. Бројне студије су показале да ефикасна контрола индивидуалних КВ-фактора ризика може превенирати или успорити развој КВБ код особа с дијабетесом. Посебна корист се може очекивати од истовремене контроле мултиплих фактора ризика с обзиром на њихово синергистичко дјеловање.

Лијечење

Терапија дијабетеса је сложени скуп поступака који обухвата немедикаментни и медикаментни третман поремећаја гликорегулације, а затим и поремећаја нивоа других фактора ризика за настанак компликација дијабетеса.

За практично провођење лијечења шећерне болести данас се користи пет облика лијечења који се међусобно испреплићу: исхрана, физичка активност, едукација и самоконтрола, орална антихипергликемијска средства и инзулин.

Све поменуте елементе терапије шећерне болести потребно је брижљиво и редовно проводити, редовно контролисати ниво шећера у крви, а све с циљем спречавања настанка компликација.

Компликације шећерне болести су озбиљне по здравље, додатно компликују здравствено стање пацијента и јако пуно коштају, како пацијента тако и здравствени систем.

Како се може спријечити шећерна болест

Са мало промјена у навикама може се значајно унаприједити здравље. Лоше и нездраве навике треба замјенити здравим навикама – јести правилно разноврсну, редовно и правилно избалансирану храну у складу са савјетом здравствених радника, одржавати редовну дневну физичку активност у складу са годинама и здравственим стањем, и обављање редовних прегледа и контрола по договору са тимом породичне медицине.

Рад тимова примарне здравствене заштите треба бити усмјерен на ПРЕВЕНЦИЈУ и НАДЗОР хипертензије, хиперлипидемије, дијабетеса, гојазности, пушења те промоцију правилне исхране и физичке активности као кључних фактора за болести срца и крвних судова.