Дом народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине данас је без расправе усвојио Закон о привременим мјерама у раду правосудних институција за вријеме стања природне или друге несреће на територији БиХ. Делегати нису разматрали Одлуку о потврђивању смјене министра за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине Милоша Лучића, иако је то било раније предвиђено.

Предсједавајући Дома народа Бакир Изетбеговић, закључујући данашњу сједницу, најавио је да би наредна могла да буде одржана до краја мјесеца.

С обзиром на то да је Закон о привременим мјерама у раду правосудних институција за вријеме стања природне или друге несреће на територији БиХ усвојен у различитим текстовима у Представничком и Дому народа, формирана је заједничка комисија за усаглашавање у коју су из Дома народа именовани Средоје Новић, Бариша Чолак, Асим Сарајлић.

Делегати су у првом читању усвојили Закон о допунама Закона о парничном поступку пред Судом БиХ, који је утврдио Савјет министара БиХ, а којим се омогућава боља заштита свједока.

Допунама се врши усаглашавање Закона о парничном поступку и Закона о заштити свједока под пријетњом и угрожених свједока, те омогућава онима који свједоче под мјерама заштите у кривичном поступку континуирану заштиту идентитета у току накнадног покретања парничног поступка за накнаду штете.

Дом народа због недостатка гласова Клуба српског народа није подржао допуне Закона о јавним набавкама и Закона о лијековима и медицинским средствима, који су раније разматрани по хитном поступку, а којима би се требао створити законски оквир који омогућава директну набавку вакцина против коронавируса од произвођача.

Делегати су прихватили извјештај о раду сталних комисија за прошлу годину, те о раду Уставно-правне, Комисије за финансије и буџет и Комисије за спољну и трговинску политику Дома народа.

Усвојен је и извјештај о спроведеној ревизији учинка о теми Активности институција БиХ на обезбјеђивању радијационе и нуклеарне безбједности чији је подносилац Канцеларија за ревизију институција, као и извјештај о спроведеној ревизији учинка на тему “Претпоставка за ефикасно управљање интервенцијама у случају инцидентног загађења мора”.

Дом народа одбио је Приједлог закона о измјени и допунама Кривичног закона БиХ, који су предложили Денис Бећировић и Златко Милетић, а који је разматран по хитном поступку.

Прихваћен Споразум о реадмисији са Пакистаном

Дом народа ПСБиХ дао је сагласност за ратификацију више међународних споразума и уговора, међу којима су споразум о макрофинансијској помоћи ЕУ за БиХ, те споразум између БиХ и Пакистана о реадмисији.

Делегати су претходно подржали више извјештаја сталних комисија Дома народа о раду у прошлој години, као других тијела парламента БиХ.

Усвојен и План приоритета за парламенте у БиХ за убрзање процеса европских интеграција.

Делегатска иницијатива Златка Милетића за изједначавање статуса здравствених радника у Херцеговачко-неретванском кантону Федерације БиХ са статусом њихових колега у другим кантонима није подржана.

Делегати су одбили и делегатску иницијативу Дениса Бећировића да се Савјет министара БиХ задужи да најкасније у року од шест мјесеци припреми и у парламентарну процедуру достави приједлог закона о врховном суду БиХ.

Лучићева смјена скинута са дневног реда

Одлука о потврђивању смјене министра за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине Милоша Лучића није уврштена у дневни ред данашње сједнице, на шта је приликом расправе о дневном реду указао и делегат Младен Босић.

Он је предложио нову тачку дневног реда “Одлука о потврђивању смјене замјеника министра цивилних послова у Вијећу министара БиХ“.

Казао је како се ради о добро познатом случају замјеника министра “кога су надлежни органи ухватили у приређивању нелегалног клађења и игара на срећу“.

Међутим, приликом гласања његов приједлог није добио потребну подшку делегата, те та тачка није уврштена у дневни ред.

Тегелтија је одлуку о смјени Лучића донио јер је ДНС, на чији је приједлог Лучић именован за министра, напустио владајућу коалицију и прешао у опозицију. Прошле седмице Тегелтијину одлуку потврдио је Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ, а да би Лучић био смијењен, потребно је да то учини и Дом народа.

На дневном реду Дома народа је захтјев делегата Дениса Бећировића и Златка Милетића за разматрање Приједлога закона о измјени и допунама Кривичног закона БиХ по хитном поступку.

Бит ће разматран и Приједлог закона о привременим мјерама у раду правосудних и других органа БиХ за вријеме стања природне или друге несреће на територији БиХ, као и принципи Приједлога закона о допунама Закона о парничном поступку пред Судом БиХ, које је предложило Вијеће министара БиХ.

Делегати би, између осталог, требали разматрати и извјештаје комисије Колегија о настојању за постизање сагласности о Приједлогу закона о допуни Закона о јавним набавкама, те о Приједлогу закона о допуни Закона о лијековима и медицинским средствима.

Бећировић: Милорад Додик позива на рат и то треба јавно рећи

Делегат у Клубу бошњачког народа у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Денис Бећировић је на почетку данашње сједнице поставио питање предсједавајућем Савјета министара БиХ Зорану Тегелтији „да ли подржава Додикову политику разбијања државе БиХ“.

Бећировић је констатирао да је између посљедње и данашње сједнице Дома народа, упркос пандемији и огромним проблемима с којима се суочавају сви грађани БиХ, Милорад Додик интензивирао политику заговарања деструкције БиХ.

Каже да је зато поставио питање предсједавајућем Савјета министара БиХ „да јавно, отворено и прецизно каже да ли и он подржава Додокову политику разбијања државе БиХ“.

Бећировић је навео како Додик јавно поручује да има јасан план и концепт, како он каже, како треба разбити државу БиХ.

”Сматрам да је вријеме да му одговоримо на такве антиуставне и антидејтонске поруке, не на неком споредном мјесту, већ овдје у државном парламенту БиХ”, казао је Бећировић.

Додао је да ријеч раздруживање, коју користи Милорад Додик, „један обични сепаратистички еуфемизам“.

”Нема никаквог раздруживања у БиХ, ријеч раздруживање је замјена за ријеч рат. Додик позива на рат и то треба јавно рећи. Нема и не може бити ни мирног, ни немирног раздруживања државе БиХ. Није то могло ни 1992., не може ни данас и неће моћи никада и то Милорад Додик треба једном да упамти за сва времена”, поручио је Бећировић.

Такођер је поручио Додику да „ако крене у тај антиуставни сценарио разбијања државе, у том случају треба констатирати да је он одговаран за унилатерално рушење Дејтонског мировног споразума и Устава БиХ“.

”Тужилаштво и Суд БиХ морају радити свој дио посла, јер је то најтеже могуће антиуставно и кривично дјело у нашој држави. Треће, државни органи БиХ, у складу са Уставом и законом, у том евентуалном антиуставном сценарију којег Додик најављује, дужни су одмах ухапсити и Додика и све евентуалне саучеснике у једном таквом антиуставном чину”, казао је Бећировић.

Истакнуо је да ставове које је изрекао, нису само његови лични ставови.

”Ове ставове сам презентирао и на Клубу Бошњака и третирајте их као једногласан став цијелог Клуба Бошњака, а такођер и колеге Златка Милетића из Клуба Хрвата”, навео је Бећировић.

На ово излагање реагирао је замјеник предсједавајућег Дома народа Никола Шпирић, који је казао да је изнесено низ оптужби, а не делегатско питање.

”Овдје се позива на хапшење српског члана Предсједништва БиХ. Мислим да је ово недопустиво”, казао је Шпирић.

Предсједавајући Савјета министара БиХ Зоран Тегелтија је казао да неће бити неко преко кога ће се преносити поруке било коме, па ни предсједавајућем Предсједништва БиХ.

”На ово питање је немогуће одговорити, из два разлога. Из првог зато што су у питању садржане све нетачне констатиције везано за ставове предсаједавајућег Предсједништва БиХ. Друга ствар, мој однос са предсједником СНСД-а је наша ствар и ово није мјесто на којем ће се разговарати о односу предсједника СНСД-а и једног од чланова СНСД-а као што сам ја”, казао је Тегелтија.

Додао је да Милорад Додик, као предсједавајући Предсједништва БиХ, као предсједник СНСД-а, своје ставове јавно износи у институцијама БиХ, у институцијама РС, путем медија и сви ставови су јасни, транспарентни и јавни.

”Сви ставови Додика и када говори о уставном уређењу и промјенама у БиХ, износи јавно и сваки пут само заговара једну ствар, договор нас унутар БиХ, а не договор неких изван БиХ”, казао је Тегелтија.

Истакнуо је да „пријетња о хапшењу предсједавајућег Предсједништва БиХ и његових сарадника неприхватљива“.

Предсједавајући Клуба српског народа Средоје Новић је казао како неће да слуша оптужбе да треба хапсити ни њега, ни Милорада Додика, ни било кога.

”Је ли ово судница, је ли ово подигнута оптужница, је ли ово значи дефинитивно да ми требамо да се разиђемо. Ако је овако ја сам спреман и затражити да напустимо данашњу сједницу, у име Клуба српског народа”, казао је Новић.

Након његове дискусије дата је пауза од пола сата, након које је настављена сједница.

Митровић: Мост код Раче биће завршен идуће године

Министар комуникација и транспорта у Савјету министара БиХ Војин Митровић изјавио је да се у идућој години очекује завршетак моста на Сави код Раче који гради Србија као дио будућег ауто-пута Београд-Сарајево-Београд, а у Босни и Херцеговини се спроводи низ радњи у вези са овим пројектом.

Подсјећајући да су споразуми између БиХ и Србије, а потом и са Турском о изградњи овог ауто-пута потписани 2019. године, Митровић је рекао да је на дијелу од Раче до Саве одређена траса, извршена парцелација и експропријација.

На дионици од Брчког до Вукосавља одређена је траса и дијелом је извршена експропријација, док је од Брчког према Жепчу, односно Тузли и од Сарајева преко Пала, Рогатице и Вишеграда урађен идејни пројекат.

”У наредним мјесецима очекујемо припремне радове на релацији од Раче према Бијељини”, рекао је Митровић, одговарајући на делегатско питање Младена Босића у вези са изградњом ауто-пута Београд-Сарајево-Београд.

Што се тиче финансирања изградње овог ауто-пута, Митровић је навео да је недавно потписаним споразумом Савјета министара БиХ и Турске предвиђено да Турска финансира овај инфраструктурних пројекат, са могућношћу да се у финансирање укључе стране банке.