Иако су прошле године из буџета свих нивоа власти у Босни и Херцеговини примиле око 15,5 милиона КМ, политичке партије у нашој земљи добављачима, комуналним предузећима, медијима, маркетиншким агенцијама, али и својим запосленима по основу пореза, доприноса и плата дугују милионе марака. Највећи дужници су највеће странке.

Политичке партије су у прошлој години оствариле укупан приход од 21,5 милион КМ, док су њихова дуговања закључно са 31.12. нешто преко 9 милиона марака. Највише прихода имале су највеће странке. Странка демократске акције. Савез независних социјалдемократа. Социјаледмократска партија БиХ. Хрватска демократска заједница БиХ. Српска демократска странка, Савез за бољу будућност и Демократска фронта. Када је ријеч о дуговима стање је нешто другачије. И овдје предњачи Странка демократске акције, али је на другом мјесту СДП. Слиједе их СДС, ДФ и ХДЗ 1990. Страначке касе углавном пуне порески обвезници. По мишљењу политичких аналитичара извјештаји које странке достављају ЦИК-у немају пуно везе са стварним стањем.

ТАЊА ТОПИЋ, политички аналитичар

„Финансирање политичких партија у БиХ је обавијено велом тајне. Постоји једна огромна сива зона које ми нисмо ни свјесни до које тешко можемо продријети гдје се огромна финансијска средства поготово из јавних предузећа и јавних установа сливају у касу политичких партија“.

ЖЕЉКО РАЉИЋ, политички аналитичар

„Странке на власти су посебно одговорне, јер оне имају изворе прихода и подсјетићу још једном ти канали су углавном из сивих токова, али упркос томе оне не извршавају своје обавезе чак ни према својим запосленима, а камоли према буџету државе“.

И грађани углавном сматрају да је пословање странака нетранспарентно и само још један примјер бахатости домаћих политичара и оних на власти и опозиције.

ТИ БИХ већ годинама указује на недостатке Закона о финансирању политичких странака који омогућава странкама да заобилазе пријављивање свих прихода и расхода.

СРЂАН ТРАЉИЋ, Транспаренси Интернешнл БиХ

„Транспаренси организује једну конференцију гдје ћемо покушати и са доносиоцима одлука на државном нивоу да дамо неке своје приједлоге како да се боље регулише област финансирања политичких партија, јер он је по нашој оцјени један од главних извора корупције у овој земљи“.

Финансијски извјештај за прошлу годину Централној изборној комисији поднијела је 131 политичка странка, 52 странке ни то нису урадиле.