Европски дан подизања свијести о антибиотицима обиљежава се сваког 18. новембра с намјером да укаже на прекомјерну употребу антибиотика и опасност од ширења отпорности бактерија на ову врсту лијекова. Антибиотици су лијекови који се користе за лијечење бактеријских заразних болести, као што су бактеријске упале плућа, кожне инфекције или упале мокраћних путева, узрокованих различитим врстама бактерија, кажу у Институту за здравље и сигурност хране Зеница (ИНЗ).

Први антибиотик открио је 1928. године Александер Флеминг чиме почиње нова ера медицине. Флеминг открива да плијесан “Пенициллиум нотатум” уништава бактеријске колоније. На људима је први пут примијењен 1941. године. Лијечена је упала плућа, сифилис и менингитис те друге озбиљне бактеријске болести од којих се прије проналаска антибиотика масовно умирало. Антибиотици су омогућили развој трансплантацијске и реконструктивне медицине.

За своје откриће Флеминг је добио Нобелову награду, 1945. године, али је такођер и предвидио да ће бактерије с временом развити механизме резистенције (отпорности) на антибиотике што се на жалост и догодило. Феномен резистенције намеће озбиљана ограничења у погледу расположивих опција за медицинску терапију многих бактеријских инфекција.

У ИНЗ истичу да по дјеловању антибиотици могу бити бактерицидни – они који уништавају бактеријске станице и бактериостатски – они који заустављају раст и развој бактерија, након чега организам сам уклања преостале бактеријске станице.

За већину заразних болести једнако су учинковита оба типа, но код тешких инфекција и особа ослабљеног имунитета бољи је бактерицидни антибиотик. Према спектру дјеловања разликујемо антибиотике са широким спектром дјеловања – који дјелују на више врста бактерија, те са са ужим спектром дјеловања – који дјелују на мали број бактеријских врста.

Појава отпорности на дјеловање

Од 1940. године развој лијекова ефикасних против бактеријских инфекција и безбиједних за примјену, унијело је револуционарне промјене у медицинску терапију. Морбидитет и морталитет због антимикробних болести драматично су смањени. Развој ефикасних антимикробних лијекова праћен је појавом резистенције (отпорности) на те лијекове.

Ово се могло и очекивати, јер принципи еволуције одређују да се организми генетски адаптирају на промјене у окружењу. Вријеме за диобу бактерија износи мање од 20 минута, у току неколико сати створи се више генерација, што обезбјеђује довољно шансе за еволуцијску адаптацију.

Резистенција на антибиотике код бактерија шири се на три начина – преношењем бактерија између различитих особа, преношењем гена за резистенцију између бактерија (обично на плазмидима), преношењем гена резистенције између генетских елемената унутар бактеријске ћелије.

Стручњаци ИНЗ-а наводе да разумијевање механизма који судјелују у настајању резистенције на антибиотике изузетно је значајно, како за рационалну примјену ових лијекова у клиничкој пракси тако и за развој нових антибактеријских лијекова ради избјегавања појаве резистенције.

Препоруке

Антибиотици су лијекови који дјелују на бактерије, али не и на вирусе. Антибиотици се најчешће неоправдано примјењују у инфекцијама горњих дисајних путева, јер већина инфекција горњих дисајних путева су изазване вирусима и антибиотици нису од помоћи, тако да их је неопходно избјегавати.

Повишена тјелесна температура није знак да се требају примијенити антибиотици. Непотребно давање антибиотика потиче стварање отпорности на антибиотике међу “добрим” бактеријама које живе у људском тијелу. Грешка је узимати мању дозу лијека, мијењати интервал између доза или скратити вријеме лијечења.

Прање руку је најбољи начин за спрјечавање ширења инфекција дисајних путева с обзиром да инфективне честице заражене особе брзо седиментирају на површине и лако се даље преносе рукама.

Не треба стварати кућне залихе, које се неријетко употребљавају према властитој процјени за инфекције које најчешће нису бактеријског поријекла, чиме се смањује дјелотворност антибиотика и расте бактеријска резистенција. Одлуку о примјени антибиотика донијети ће љекар на основу прегледа и налаза, кажу у ИНЗ-у.

Рационална употреба антибиотика може да допринесе престанку развоја и ширења резистентних бактерија и помогне да антибиотици сачувају своју ефикасност и за будуће генерације. Ако желимо сачувати антибиотике као дјелотворне лијекове, потребно је дјеловати у оба смјера – и потицање индустрије на развој нових антибиотика и рационализација потрошње постојећих.