Пандемија вируса корона гурнула је економију еврозоне у историјску рецесију, а Шпанија је претрпјела највећи ударац, пише ”Фајненшел тајмс”.

Бруто домаћи производ еврозоне опао је за 12,1 одсто између првог и другог тромјесечја 2020, што је најоштрији пад у посљедњих 25 година, након пада од 3,6 одсто у првом кварталу.

Шпанска привреда биљежи смањење за 18,5 одсто у току три мјесеца до јуна, чиме је укупан пад у првих шест мјесеци ове године достигао 22 одсто и тиме су потпуно поништени сви добици остварени у периоду од седам година од посљедње рецесије.

”То је врста пада која се виђа у ратним условима”, рекао је Хозе Игнасио Конде Руиз, професор економије на мадридском Универзитету ”Комплутенсе”, те додао да је пољопривреда једини сектор који је забиљежио раст.

Француска је забиљежила пад од 13,8 одсто у периоду од три мјесеца, што је највеће смањење од Другог свјетског рата. У овој земљи је од почетка године забиљежен економски пад од 19 одсто.

Италијанска привреда биљежи пад од 12,4 одсто у периоду од три мјесеца, што је најоштрије смањење у готово четири деценије. Ово је Италији четврта рецесије за нешто више од 10 година, а њена економија се већ смањивала прије избијања пандемије.

Економски пад у другом кварталу вратио је Италију на период из почетка 1990-тих.

За разлику од Италије, НЈемачка је постигла боље резултате од почетка пандемије, забиљеживши до сада смањење од 12 одсто.

”Еврозона не доживљава само велики шок, већ је он сам по себи асиметричан, односно највише погађа земље које су најрањивије”, сматра Никола Нобил, из консултантске компаније ”Оксфорд економикс”, уз напомену да је БДП у ЕУ по глави становника поново на нивоу који није виђен од почетка 2000-их.

У том смислу Шпанија је у посебно тешкој ситуацији са дубоком рецесијом која је настала као посљедица оштрих мјера блокаде уведених због пандемије вируса корона. Ова земља, такође, се суочава са наглим порастом броја заражених вирусом корона, што угрожава туризам, кључну привредну грану ове земље.