У расправи о хуманитарној ситуацији избјеглица и миграната на вањским границама ЕУ-а, одржаној данас у Еуропском парламенту, низ заступника је оштро критизирао поступање хрватских власти према мигрантима на граници с Босном и Херцеговином називајући га ”срамотним”.

У средишту расправе у Бриселу се, поред положаја миграната у камповима у Грчкој, нашло питање миграната у БиХ који настоје преко Хрватске ући у Еуропску унију.

Процјене говоре да се у БиХ налази између седам и девет тисућа миграната. Око двије трећине борави у прихватним центрима у Унско-санском кантону и у околици Сарајева, док остали покушавају презимити спавајући у напуштеним објектима, али и у шумама у близини границе с Хрватском, наводи Хина.

Еурозаступници, претежито лијевих и странака центра, устврдили су да хрватска полиција према мигрантима поступа кршећи њихова права и оцијенили да је враћање миграната у БиХ уз употребу силе, такозвани ’пушбекови’, ”срамотно”.

ЕУ мора провести истрагу и зауставити такво поступање хрватске граничне полиције, истакнуло је више еурозаступника.

Португалка Изабел Сантос је испред клуба социјалдемократа (С&Д) рекла да одговорност за нехуман положај миграната, уз локалне власти, дијели и ЕУ због ”срамотних поступака граничних полиција држава чланица”.

Софија ин ’т Велд је у име клуба либерала у парламенту прозвала Комисију и Вијеће да не чине довољно како би ријешили положај миграната и спријечили насиље над њима на вањским границама Уније.

Мигранти су насилно враћани из Хрватске у Босну а ”незаконити ’пушбекови’ се више не могу толерирати”, рекла је и позвала на пуну истрагу тих пракси и Фронтекса, ЕУ-ове Агенције за еуропску граничну и обалну стражу.

Њен колега из клуба Јан-Кристо Оетјен је од Комисије затражио ”неовисан механизам надзора граница јер не вјерује хрватској граничној полицији”.

Тинеке Стрик је испред Зелених позвала Комисију да ”оконча некажњивост ’пушбекова’”, а чланице да престану жмирити пред њима” , док је Малин Бјорк у име ”Љевице” рекла да друге чланице ”требају Хрватској јасно рећи да неће ући у Шенген док не престану бруталности”.

Те бруталности нису ”наводне”, устврдила је, позивајући се на 1500 страница свједочанстава о њима и закључила да постоји ”срамотно насиље ЕУ-а на границама, политике ’пусхбацкова’ и изостанак солидарности”.

Реслер: Неутемељени и политички мотивирани напади на Хрватску

ХДЗ-ов еуропарламентарац Карло Реслер је у одговору на прозивање хрватских власти за незаконито поступања према мигрантима устврдио да је ријеч о ”неутемељеним и политичким мотивиранима нападима на Хрватску, Грчку, Фронтеx, али у суштини на еуропску политику заштите границе”.

“Прави узроци ове хуманитарне ситуације су у пропусним границама и мањку граничног и институционалног капацитета Босне и Херцеговине, али и у не увијек довољном еуропском ангажману у нашем непосредном сусједству”, наставио је Реслер.

Оцијенио је да ЕУ треба инзистирати на политичкој вољи и улагањима у БиХ на јачању капацитета те државе да надзире своје границе. ”Једино тако може се избјећи непрекидно понављање оваквих патњи које газе људско достојанство”, закључио је.

Хрватски заступник СДП-а Тонино Пицула у расправи је оцијенио да је ситуација на граници БиХ и Хрватске ”све гора и додатно подцртава нефункционалност институција Босне и Херцеговине и дотрајали дејтонски сустав”, преноси Хина.

ЕУ-ова ”финанцијска подршка је потребна, али новчана помоћ неће ријешити у основи политички проблем”, упозорио је и напоменуо да ”Босна и Херцеговина, Хрватска и остале граничне земље не смију носити терет изостанка договора о новом Пакту о миграцијама и азилу” у ЕУ-у.

Еуропска повјереница за унутарње послове Ылва Јоханссон у уводу расправе навела је да Комисија и хрватске власти воде ”сталан дијалог” те да ускоро очекује успоставу неовисног механизма надзора поступања на граници.

Криза с мигрантима у БиХ је ”непотребна и могла се избјећи да су власти у БиХ одговорно реагирале”, рекла је повјереница те их позвала да ”покажу политичку вољу и нађу дуготрајна рјешења”, укључујући успоставу смјештајних капацитета за мигранте на цијелом територију.

Представница португалског предсједништва Вијећа ЕУ-а, португалска министрица за еуропске послове Ана Паула Закариас, у свом је обраћању еурозаступницима оцијенила да стање на вањским границама ”забрињава” те да је за трајно рјешење потребна реформа сустава азила у ЕУ-у.