Посланици Европског парламента изгласали су данас нову Европску комисију на челу са Урсулом фон дер Лајен.

За нову Европску комисију гласао је 461 парламентарац, 157 је било против, а 89 уздржано од укупно 707 парламентараца.

Предсједник Европског парламента Давид Сасоли потписао је писмо у ком се наводи да су европски парламентарци подржали избор нове Еворпске комисије на чеку с Урсолом фон дер Лајен и писмо је прослијеђено Савјету министра и новој предсједници ЕК.

Урсула фон дер Лајен је прије гласања рекалда врата за Западни Балкан отворена и да је кључ борба против климатских промјена.

Европска комисија имаће три извршна потпредсједника: Тимерманса, Вестагер и Домбровскиса, који ће радити и као комесари, а не само као коориднатори.

Комисија ће имати и пет редовних потпредсједника: Борела, Јурову, Схинаса, Шефчевича и Шуицу.

Мандат нове Европске ломисије почиње 1. децембра и траје до 31. октобра 2024.

Нова Европска комисија:
Урсула фон дер Лајен (Њемачка) – предсједница ЕК;
Франс Тимерманс (Холандија) – извршни потпредсједник који ће координисати рад на Европском зеленом споразуму и водити политику климатске акције;
Маргрете Вестагер (Данска) – извршна потпредсједница која ће кооридинисати послове око дигиталне агенде и комесарка за конкуренцију;
Валдис Домбровскис (Летонија) – извршни потпредсједник који ће координисати рад на економији која ради за људе и комесар за финансијске услуге.

Остали потпредсједници:
Жозеп Борел (Шпанија) – Високи представник за спољну и политику безбједности ЕУ;
Вера Јурова (Чешка) – потпредсједница за вредности и транспарентност;
Маргаритис Схинас (Грчка) – потпредсједник за унапредјење европског начина живота;
Марош Шефчович (Словачка) – задужен за међуинституционалне односе и предвиђање;
Дубравка Шуица (Хрватска) – бавиће се демократијом и демографијом. Такође ће у име Комисије радити на Конференцији о будућности Европе.

Комесари:
Јоханес Хан (Аустрија) – комесар за буџет и администрацију;
Дидије Рејндерс (Белгија) – комесар за правду, укључујући питање владавине права;
Марија Габријел (Бугарска) – комесарка за иновације и младе;
Стела Кириакидес (Кипар) – комесарка за здравство;
Кадри Симсон (Естонија) – комесарка за енергетику;
Јута Урпилаинен (Финска) – комесарка за међународно партнерство;
Тијери Бретон (Француска) – комесар за унутрашње тржиште и одбрану и свемир;
Оливер Вархељи (Мађарска) – комесар за сусједство и проширење;
Фил Хоган (Ирска) – комесар за трговину;
Паоло Ђентилони (Италија) – комесар за економију;
Виргинијус Синкевичиус (Литванија) – комесар за природну средину, океане и рибарство;
Николас Шмит (Луксембург) – комесар за радна мјеста и социјална права;
Хелена Дали (Малта) – комесарка за равноправност;
Јануш Војћеховски (Пољска) – комесар за пољопривреду;
Елиза Фереира (Португалија) – комесарка за кохезију и реформе;
Адина Валеан (Румунија) – комесарка за транспорт;
Јанез Ленарчич (Словенија) – комесар за управљање кризама и
Илва Јохансон (Шведска) – комесарка за унутрашње послове.

Велика Британија, упркос инсисирању Брисела, одбила је да именује свог кандидата за комесара позивајући се на ванредне парламентарне изборе 12. децембра.

Велика Британија би требало да изађе из ЕУ до 31. јануара.