Изложба ’Књига жалби’ ауторице Тамаре Сарајлић-Славнић постављена је у Галерији Мак Музеја књижевности и позоришне умјетности Босне и Херцеговине, а до 13. априла доступни су експонати из збирки Музеја у којима су садржане жалбе књижевника и позоришних радника било да се они жале или су жалбе њима упућене.

Виша кустосица Сарајлић-Славнић казале ја новинарима да су презентирани документи, оригинални предмети, преписке, новински чланци и друго у којима се они жале, траже помоћ, пријете тужбама, траже исплату хонорара, аконтација. Изложба је резултат истраживачког рада више кустосице Сарајлић-Славнић, а актери тих преписки су Исак Самоковлија, Ахмет Хромаџић, Изет Сарајлић, Мак Диздар, Боривоје Јевтић, Марко Марковић, Густав Крклец, Драшко Реџеп, Јоланда Ђачић, Јелена Кешељевић и други.

”Можемо закључити да је култура кроз хисторију, без обзира на период, била на маргинама, а културни радници су се увијек финансијски патили. Кроз изложене документе видимо да су ти, јавности познати и образовани, људи тешко живјели. Док у преписци траже хонораре, значи да им је у неким фазама живота егзистенција била угрожена. Ситуација је можда сад мало боља, али култура је и даље на маргинама нашег друштва”, нагласила је.

У првом сегменту изложбе су представљени новински чланци који говоре о ситуацији у нашој култури кроз историју, прије свега у Народном позоришту у Сарајеву од оснивања до данас. Други дио изложбе је преписка из збирки појединих писаца у којој се они жале на недобивање хонорара за рад, пишу жалбе комисијама и траже да им се додијеле станови… У том сегменту ауторица издваја писма књижевника Хамзе Хуме упућена новинару Живку Милићевићу, писма хрватског писца Густава Крклеца који пише Ахмету Хромаџићу и Изету Сарајлићу жалећи се на своје финансијско стање.

Трећи сегмент изложбе су уговори, молбе и жалбе. Сарајлић-Славнић у том сегменту истиче Уговор глумице Јелене Кешељевић и Управе Народног позоришта у Сарајеву. Додаје да је то занимљив експонат, не само због садржаја него и због тога јер је на њему потпис Бранислава Нушића, тадашњег управника Народног позоришта.

’Књига жалби’ дио је програма обиљежавања 60. годишњице Музеја књижевности и позоришне умјетности БиХ. Директорица Музеја Шејла Шехабовић нада се да ће, тим поводом, успјети урадити ретроспективу рада тога музеја.

”У априлу почињемо прво онлајн презентирање збирке оснивачице Музеја, књижевнице Разије Ханџић јер је у априлу и основан наш музеј. Услиједит ће програми којима ћемо покушати реконструирати низ изложби које је Музеј радио прије много година, да се сјетимо људи који су вољели и градили овај музеј. То је наш циљ за ову годину”, казала је.